Definicija i značaj naknadnih useva
Nakon sazrevanja i ubiranja glavnih kultura, preostalo vreme do prvih jesenjih mrazeva može da se iskoristi sa setvu naknadnih kultura. Naknadna setva kulturama koje imaju kratak period vegetacije nam omogućava dve žetve godišnje.
Značaj naknadnih useva se ogleda u sledećem:
- Boljem i racionalnijem korišćenju poljoprivrednog zemljišta,
- Zemljište pod kulturom manje gubi vlagu nego ono koje je bez zelenog pokrivača,
- Sprečava se erozija zemljišta,
- Čuva se struktura i plodnost oraničnih površina,
- Smanjuje se zakorovljavanje zemljišta,
- Povećava se profit, tj. godišnji prihod po jedinici površine zemljišta,
- Pospešuje se inteziviranje stočarske proizvodnje, zbog povećane proizvodnje stočne hrane.
Ograničavajući faktori naknadnih useva
U značajne ograničavajuče faktore naknadnih useva pre svega spadaju vremenski uslovi. Pod njima mislimo prvenstveno na visinu dnevnih temperatura i količinu padavina.
Takođe, na količinu prinosa naknadnih uslova utiče i finansijski faktor za nabavku sistema za navodnjavanje, koje je neohodno u ovom periodu godine za uspešan rast i razvoj biljaka.
Ograničavajući faktor je i vremenski period od žetve do sejanja (sadnje) naknadnih useva, koji je kratak.
Posle žetve glavnih useva neophodno je pravovremeno izvršiti odgovarajuću obradu zemljišta, jer svako zakašnjenje dovodi do smanjenja prinosa usled smanjenog broja dana do prvih jesenjih mrazeva.
Namene uzgajanja naknadnih useva
Naknadni usevi se uzgajaju za zrno, za zelenišno đubrenje (zelenu masu) i za hranu za stoku.
Uzgajanje postrnih useva za zrno i za zelenu masu
Za postrnu proizvodnju zrna na manjim poljoprivrednim površinama pogodne su sledeće poljoprivredne kulture: soja, kukuruz kraće vegetacije, suncokret, proso, sirak i heljda. Dobrim izborom sorti i hibrida, ove biljke čak mogu da se gaje i bez navodnjavanja.
Soja
Može se gajiti kao posrtni usev za zrno i za zelenu masu. Za uspešnu proizvodnju i optimalne prinose je potrebno navodnjavanje.
Pre setve soje, zemljište treba tanjirati na dubinu od 10cm. Soja voli zemljište lakšeg mehaničkog sastava, povoljne temperature i vlažnosti.
Kukuruz
Najbolje uspeva posle useva stočnog graška i grahorica, zato što posle njih u zemljištu ostaju neiskorišćene hranljive materije. Potrebno je izvršiti oranje na dubinu od 15cm i adekvatno pripremiti zemljište. Setva kukuruza se obavlja do 15. juna.
Suncokret
Setva se obavlja u prvoj polovini jula. Suncokret se kao naknadni usev gaji za silažu i za zelenu krmu, pa ne zahteva puno vlažnosti.
Naknadni usevi: Uzgajanje povrća
Uspešna proizvodnja povrća kao drugih useva ne može se ostvariti bez navodnjavanja, naročito kada je u pitanju povrće koje se proizvodi iz rasada. Zato je veoma važno naglasiti da je nega useva preko potrebna.
Odmah nakon skidanja prethodne kulture prvo je potrebno izvršiti kvalitetnu plitku obradu zemljišta na dubinu 15-20cm, nakon čega sledi setva, tj. sadnja naknadnih povrtarskih kultura.
Povrće koje se najčešće sadi kao naknadni usev su kupusnjače, paradajz, paprika, plavi patlidžan, spanać, šargarepa, cvekla, salata, praziluk, krastavci kornišoni, boranija i tikvice.
Kupusnjače (kupus, karfiol i kelj)
Sade se krajem juna, do polovine jula, i to se koriste žitne pneumatske sejalice. One imaju velike zahteve za vodom i moraju se redovno zalivati, ali treba paziti, jer prekomerno zalivanje dovodi do pucanja glavica.
Paradajz, paprika i plavi patlidžan
Njihova proizvodnja je moguća posle useva koji se rano skidaju (ječam, spanać, salata, itd) i može biti uspešna samo uz pravilan izbor odgovarajućih sorti. Zahtevaju obilno zalivanje.
Paradajz zahteva specifičnu negu (zalamanje vrha i zaperaka, kao i vezivanje za potporu), a njegovi plodovi se koriste za preradu – od zrelih se pravi sok, a nezreli plodovi se stavljaju u turšiju.
Spanać
Zahteva puno vode i lako, vodopropustljivo i plodno zemljište. Proizvodi se direktnom setvom semena uz pomoć sejalica.
Šargarepa
Uspeva na rastresitim, lakim i plodnim zemljištima. Zahteva navodnjavanje, kao i zaštitu od korova (koji daleko brže niče od same šargarepe).
Cvekla
Odgovara joj rastresito zemljište sa PH 6,5-7. U zbijenim zemljištima joj se deformiše koren, a to smanjuje prinos i kvalitet ovog povrća.
Salata
S obzirom na njenu preosetljivost na bolesti i štetočine, salatu je najbolje proizvoditi posle srodnih useva (suncokreta, radiša i slično) i posle useva koji su đubreni stajnjakom (paprika, paradajz, krastavac, strna žita itd). Ima kratak period vegetacije i dobro podnosi niske temperature.
Praziluk
Rasađuje se u junu ili početkom jula. Obavezno treba ispoštovati rok sadnje, jer se u suprotnom, kasnijom sadnjom, smanjuje pinos.
Krastavci kornišoni
Gaje se posle strnih žita, graška, ranog krompira i grahorice. Zemljište se posle glavne kulture izore na dubinu od 20cm i pripremi za setvu kornišona. Zahtevaju navodnjavanje.
Uzgajanje postrnih useva za zelenišno đubrivo
U ove svrhe se najčešće seju grahorice, lupine, uljane repice, trave i druge leguminoze i to posebno u slučajevima kada domaćinstvo ne raspolaže dovoljnim količinama organskog đubriva.
„AGRO CESLA” Vam nudi pomoć u vezi sa svim pitanjima vezanim za setvu/sadnju i negu naknadnih useva, kao i efikasnu podršku uz savete i konsultacije. Kontaktirajte nas!
