Radovi na nezi, koji se nazivaju i radovi na održavanju useva, uključuju radove koji se primenjuju na zemljište i biljke tokom vegetacije, kako bi im se obezbedili optimalni uslovi za pravilan rast i razvoj.
Ovi radovi se odnose na uništavanje korova, valjanje, drljanje, uklanjanje viška vode, primenu navodnjavanja, zaštitu useva od mraza, suzbijanje bolesti i štetočina, postizanje optimalne gustine biljaka tokom vegetacionog perioda (proređivanje ili dopunska setva i sadnja), dodatno đubrenje, primena posebnih radova (dodatno oprašivanje, zalamanje zaperaka, malčiranje, itd). Pošto je kod biljaka koje pripadaju istoj grupi posao nege vrlo sličan, i nega se svodi na negu o jesenjim i negu o prolećnim usevima.
Faktori zbog kojih je potrebna nega uslova u proleće
Najčešći faktori koji izazivaju probleme i zbog kojih je potrebna nega useva u proleće su:
- Delovanje jakih sunčevih zraka.
Jako sunce zagreva zemlju što dovodi do pojačane evaporacije i stvaranje pokorice. Takođe, UV zraci negativno utiču na rad mikroorganizama u zemlji.
- Pokorica.
Koren biljke teže diše usled nagomilavanja ugljen-dioksida, otežano je nicanje i pojačana evaporacija kroz kapilarne pore.
- Erozija vode.
Erozija nastala obilnim kišama odnosi najfinije čestice zemljišta koje su bogate organskim materijama. Posledice erozije se mogu ublažiti odgovarajućim plodoredom i dobrom obradom zemljišta.
- Biološki faktori.
Tu spadaju štete od korova, srndaća, divljih svinja, ptica, štetnih insekata, plesni, itd. Veliki gubici useva zahtevali su razvoj različitih metoda za sprečavanje i borbu protiv napada štetnih organizama.
Prag ekonomske štete uslovljen je stadijumom razvoja štetočine, stanjem vegetacije useva i njegovog odredišta, a sve u direktnoj vezi sa klimatskim faktorom.
Mere nege useva
Kao mere koje se primenjuju u nezi useva koriste se mehaničke mere, fizičke i biološke metode i hemijska sredstva, pri čemu poslednja prevladavaju.
Mehaničke mere su sve one mere u kojima koristimo poljoprivrednu mehanizaciju i oruđe, da bismo uništili korov i pokoricu i održali zemljište rastresitim. U njih spadaju:
- Valjanje
Valjanjem razbijamo grudve zemljišta i pokoricu i pospešujemo ravnomerno nicanje useva. Par nedelja posle valjanja je obavezno izdrljati zemljište.
- Drljanje
Drljanjem rastresamo zemljište, razbijamo pokoricu, provetravamo zemljište, smanjujemo evaporaciju, aktiviramo rad mikroorganizama i uništavamo korove.
Međuredna kultivacija je neophodna agrotehnička mera nege prolećnih useva. Ovom agrotehničkom merom vrši se razbijanje pokorice, uništavanje korova, rastresanje i aeracija zemljišta. Razbijanjem pokorice prekida se kapilarni sistem, čime se smanjuje gubitak vlage iz zemljišta putem evaporacije. Ovom agrotehničkom merom uspešno se rešava problem korova koji se nalaze u međurednom prostoru.
Okopavanje se izvodi ručno motikom ili mehanizovano različitim međurednim kultivatorima. Da bi se vršila mehanizovana obrada, usevi moraju biti adekvatno zasejani u pravilne redove. Zajedno sa kultiviranjem i okopavanjem treba primeniti mineralna đubriva.
Fizička sredstva su tretiranje semena na visokoj prosečnoj temperaturi, sterilizacija zemljišta, dezinfekcija mašina, opreme i alata u slučaju mikroorganizama koji reaguju na ove tretmane. Ovde još spadaju malčovanje, zaštita od grada, navodnjavanje, odvodnjavanje i sl.
Biološka sredstva uvedena su u praksu u poslednjih 20 godina i imaju veliku perspektivu, koristeći klasične (zoofage, akarifazi, feromoni, biopreparati) i savremene biološke metode (fitohormoni, biološki fungicidi, mikropesticidi i slično).
U biološke faktore spadaju i karakteristični zahtevi određene vrste biljke (da li biljka zahteva zagrtanje, zakidanje zaperaka, zalamanje vrhova, proređivanje i dopunsku setvu/sadnju, postavljanje oslonca, dopunsko oprašivanje, prihranjivanje).
Kod prihranjivanja useva je potreban poseban oprez. Višak azota raznežuje biljke i slabi njihovu otpornost na biotičke (patogeni) i abiotičke (suša, visoke temperature, poleganje i slično) stresove, a manjak dovodi do sniženja prinosa i tehnološkog kvaliteta zrna pšenice. Početak prihranjivanja bi trebalo da usledi posle 10. marta. Suviše bujne useve treba prihranjivati još kasnije, kako se bokorenje ne bi pojačavalo i dovelo do ranog poleganja (u fazi intenzivnog porasta).
Hemijska sredstva su od velikog značaja sa stanovišta očuvanja visokih i stabilnih prinosa. Od hemijskih sredstava koriste se sredstva za zaštitu bilja (pesticidi), mineralna đubriva i često fitohormoni, retardanti, antitranspiranti, antievaporanti.
Ove mere podrazumevaju upotrebu različitih sredstava za zaštitu bilja uzimajući u obzir odabir pesticida sa najvećom efikasnošću, najmanjom potrošnjom i bez stvaranja neravnoteže u ekosistemu. Obavezno je utvrđivanje praga ekonomske štete i izračunavanje odnosa troškova i koristi u izvođenju tretmana.
Hemijski tretmani koji se primenjuju mogu biti u vidu: prskanja, zaprašivanja, granuliranja zemljišta, postavljanja mamaca, korišćenja kopnenih vozila, aviona i helikoptera.
Integralna kontrola je novi koncept i nova metoda u prevenciji i borbi protiv bolesti i štetočina. Kombinuje sva sredstva kontrole, ističući primenu agrotehničkih mera i bioloških metoda. Sa ove tačke gledišta, on ima ekološki karakter, posebno očuvanja i odbrane pčelarske i uopšte životne sredine. Ekološka kontrola donekle ograničava negativne efekte hemijskog tretmana i smanjuje količinu pesticida i smanjuje zagađenje useva, zemljišta i ljudi.
Integralna kontrola podrazumeva upotrebu svih agrotehničkih, hemijskih i bioloških metoda, odvojeno ili istovremeno. Ima preventivni i kurativni karakter, sa tendencijom ka ozelenjavanju sredstava za borbu protiv korova, kako bi se on uništio, a istovremeno se smanjila doza herbicida i potrošnje goriva.
„AGRO CESLA” Vam nudi pomoć u vezi sa svim pitanjima vezanim za negu useva u proleće, kao i efikasnu podršku uz savete i konsultacije. Kontaktirajte nas!
