NOVOSTI

Septembar – Vreme Za Sadnju I Setvu

Sadnja i setva

Septembar je vreme kada se uglavnom beru poljoprivredni proizvodi, priprema njihovo skladištenje i zimnica. Ali, ovo je istovremeno i mesec u kome se seju i sade neke poljoprivredne kulture. Naravno, da bi određene kulture lakše podnosile zimske uslove i da bi jesenja setva i sadnja donele uspešne prinose, neophodno je pravilno primeniti sve agrotehničke mere, pridržavati se optimalnog vremena setve i sadnje i napraviti pravilan izbor odgovarajućih zimskih sorti.

Septembarska setva krmnih kultura

Početkom septembra počinje setva stočnog kelja. On predstavlja prvu stočnu hranu, jer za kosidbu stiže krajem marta, početkom aprila.

Krajem septembra se seju ozima grahorica i ozimi stočni grašak, koji se najčešće seju mešano sa pšenicom ili ovsom. Oni se kose polovinom maja.

Osim što predstavljaju veoma vrednu prehrambenu komponentu u ishrani domaćih životinja, grahorice su i odličan predusev za sve gajene biljke (osim mahunarki), zato što ostavljaju u zemlji velike količine azota.

Septembar je mesec setve mnogih trava, travno-detelinskih smesa, dok je kraj septembra rezervisan za setvu stočnog graška, ozime grahorice i žitarica.

Septembarska setva povrtarskih kultura

  • Lukovičasto povrće

Ovo je najvažnije povrće koje se može saditi u septembru. Za lukovičasto povrće, jako dobre prethodne kulture su: krompir, paradajz, tikvice, krastavac, paradajz, paprika, kupus i karfiol.

Pre same sadnje lukovičastog povrća, potrebno je sa zemljišta ukloniti korov, nađubriti ga i izorati na dubinu od oko 30 cm, izdrljati i napraviti rovove za sadnju. Kada biljka dobro pusti korenje, lukovica može izdržati i do -20°C.

  • Crni luk

Crni luk voli laka do srednje teška, slabo kisela ili neutralna zemljišta. Ukoliko je pre sadnje zemljište suvo, bilo bi dobro obaviti navodnjavanje. Kao preventiva protiv širenja bolesti (plamenjača) i štetočina (najčešće je to lukova muva), luk na istoj parceli treba saditi tek nakon 3-4 godine.

Crni luk može da se sadi sadnjom arpadžika ili iz rasada.

S obzirom na to da su crni luk i zelena salata jako dobri susedi, često se gaje i zajedno kao međukulture.

  • Beli luk

Isto kao crni, i beli luk treba na isto zemljište saditi na svake 3-4 godine i to ne posle mahunarki  da ga ne bi napale nematode. Najbolje ga je saditi posle krompira, šargarepe, kupusnjača, salate, tikvica ili krastavaca. Voli sunčane parcele i srednje teška i neutralna zemljišta koja su bogata hranljivim materijama i zadržavaju vlagu.

Što je krupniji i zdraviji čen koji se sadi, zdravija je i krupnija lukovica. Sade se na dubinu od 4-5 cm i treba paziti da se čenovi sade u pravilnom položaju (vrhom na gore).

Potrošnja mladog belog luka koji se posadi u septembru je u novembru mesecu.

  • Praziluk

Praziluk može direktno da se seje, a može i da se sadi putem rasada. Razmak između redova bi trebalo da je oko 30cm, a između biljaka oko 15cm. Ako se posadi dublje u zemlju, praziluk će postići veću dužinu. Voli puno svetlosti i optimalnu vlagu zemljišta. Treba ga okopavati i navodnjavati.

Sadnja i setva

  • Lisnato povrće

  • Zelena salata

Zelena salata je vodeća povrtarska kultura u zaštićenom prostoru, gde se njena sadnja obavlja sukcesivno, tj. na svakih 10-20 dana. Time se zadovoljava stalna potražnja za ovim hranljivim povrćem i kontinuitet njene isporuke na tržište. Salata nije jako zahtevna biljka i ima kratak period vegetacije (35-90 dana). Voli srednje teška i teška plodna, kisela zemljišta. Jesenja salata se rasađuje u septembru, a berba joj je u novembru. Najbolje se združeno gaji uz luk, praziluk i kelerabu.

Spanać

Voli vodopropustljiva laka do srednje teška zemljišta neutralne Ph vrednosti. Obilna ishrana azotom kod spanaća izaziva nakupljanje štetnih materija (nitrata i nitrita). Ima male zahteve za toplotom i kratku vegetaciju. Dobro ukorenjene biljke izdrže temperature i do -20°C. Proizvodi se direktno iz semena (sukcesivnom setvom). Ima plitak koren i treba ga stalno zalivati.

  • Blitva

Blitva voli zemljišta ista kao i spanać i seje se u septembru i to direktnom setvom semena. Dospeva za konzumiranje u rano proleće. Češće se gaji u zatvorenim prostorima nego na otvorenim poljima.

  • Kupusnjače

  • Kupus

Kupus je najbolje gajiti posle mahunarki, jer je tada zemlja puna azota, ali može da uspeva i posle ranog krompira, pšenice, ječma i luka. Kod jesenje sadnje kupusa, rasad se proizvodi u hladnim lejama na otvorenom. Kupus treba saditi na terenima zaklonjenim od vetrova i to u kanale dubine oko 20cm, da bi biljke bile zaštićene od vetrova. Treba ga đubriti stajskim đubrivom.

  • Kelj

Kao i ostale kupusnjače, kelj je prilično otporan na visoke i niske temperature i može se proizvoditi tokom cele godine.

  • Keleraba

Iz jesenje proizvodnje keleraba dospeva krajem novembra, početkom decembra.

  • Rotkvica

Rotkvica ima veoma kratku vegetaciju (mesec do mesec i po dana) i voli laka, blago kisela zemljišta, bogata kalijumom. Za jesenju proizvodnju seje se sukcesivno na svakih 7-10 dana. I nju je, kao i rotkvu potrebno proređivati. Najbolje uspevaju posle ranog krompira, pasulja i sl.

Seprembarska sadnja jagoda

Poslednji termin za sadnju jagode je prva dekada septembra. U starim jagodnjacima potrebno je ukloniti stolone i osušeno lišće. Posaditi beli luk pored bokora jagode. Beli luk je prirodna zaštita od mnogih štetočina i prouzrokovača bolesti jagode.

„AGRO CESLA” Vam nudi pomoć u vezi sa svim pitanjima vezanim za septembarsku setvu/sadnju i negu jesenjih useva, kao i efikasnu podršku uz savete i konsultacije. Kontaktirajte nas!

Share on facebook
Facebook
Share on twitter
Twitter
Share on linkedin
LinkedIn