Pojam i podela plastenika
Plastenik je prostor namenjen gajenju biljaka (najčešće povrtarskih kultura i cveća) u delimično ili potpuno kontrolisanim uslovima. Postoji veliki broj tipova njihovih konstrukcija. U zavisnosti od vrste povrtarske kulture koja se gaji, plastenici mogu da budu sa grejanjem ili bez njega.
U odnosu na visinu, plastenike delimo na:
- niske tunele (oni su visine od 30 do 60 cm, a njihova širina je od 50 do 130 cm),
- poluvisoke tunele (visina im je između 70 i 90 cm, širina im može biti do 3 m),
- visone tunele (visina im je od 1,8 m do 3,6 m, a širina je od 4,5 do 7,5 m) i
- savremene plastenike (visine su do 6 m i opremljeni su kvalitetnim sistemima za grejanje).
U odnosu na širinu, plastenike delimo na:
- plastenike sa jednim brodom i
- plastenike sa više brodova.
U zavisnosti od vrste biljaka koje će se gajiti, od vremenskog perioda u kom treba da se koristi, od toga da li je potrebno grejanje, od cene materijala, od vrste zemljišta, od budžeta kojim se raspolaže itd, zavisi da li je bolje kupiti gotov plastenik ili ga praviti sam.
Priprema plastenika za zimu
Mnogo biljnih otpadaka se nagomila na površini, insekti i mikroorganizmi koji inficiraju biljke nakupljaju se u zemljištu, neke infekcije se mogu nataložiti na pokrovnom materijalu plastenika i na njegovoj konstrukciji. Sve to predstavlja ozbiljnu opasnost za buduće useve, ali takvi se problemi mogu izbeći ako se plastenik pravilno pripremi za zimu.
Priprema plastenika za zimu može vam oduzeti dosta vremena, ali to nije posao od koga možete odustati ili ga ignorisati. Uostalom, taj posao dolazi u doba kasne jeseni nakon žetve, kada je posla u poljoprivredi sve manje. U svakom slučaju, ovo vreme neće biti izgubljeno, a omogućiće da na proleće može mirne savesti da se posadi zelenilo i sadnice u čistom i bezbednom plasteniku.
Pravilno očuvanje plastenika za zimu je ključ njegovog dugog veka trajanja i dobre žetve. Šta i kada treba uraditi kako ovaj prostor ne bi postao leglo bolesti i kako se ne bi raspao pre vremena?
Prvo, važno je shvatiti da plastenik treba održavati svake godine, bez obzira na njegovu veličinu i model. To se odnosi na sređivanje i čišćenje kako samog plastenika, tako i na prostor oko njega. Neophodno je košenje korova oko plastenika, kao i nasipanje staze i prilaza, kako se ulaskom u njega ne bi unosilo blato. Plastenik i prostor oko plastenika ni u kom slučaju ne treba da služe kao skladište. Što je veći nered u plasteniku i oko njega, veće su šanse da će štetni organizmi odabrati vaš plastenik za prezimljavanje.
Treba ukloniti biljne ostatke i sve iz plastenika
Pre početka sezonskih radova na čišćenju plastenika, uklonite sve biljne ostatke iz njega i potpuno ga ispraznite. Potrebno je ukloniti i kočeve za podupiranje biljaka, rešetke itd, očistiti ih, dezinfikovatii i staviti u posebno skladište. Korov i korenje treba povaditi iz zemlje i spaliti ih zajedno sa biljnim ostacima.
Zemljište treba zameniti ili dezinfikovati
Zemljište u stakleniku se aktivno eksploatiše, akumulirajući ostatke fungicida, insekticida, đubriva i soli. Zbog toga za nekoliko godina postaje neprikladno za gajenje biljaka i postaje leglo bolesti i štetočina. Najbolje rešenje je menjanje tla svake 2-3 godine. Potrebno je ukloniti sloj debljine 25-30 cm, a pre toga je potrebno ukloniti malč ako ga je bilo. Ako je zamena zemljišta u plasteniku nemoguća, postojeće zemljište treba dezinfikovati (najbolje biološkim proizvodima).
Ako ste početkom septembra oslobodili plastenik od sadnje, možete poboljšati zemljište u njemu uz pomoć zelenog đubriva. Posadite uljanu rotkvicu, ovas, ili drugo brzorastuće zeleno đubrivo otporno na hladnoću, a pre hladnog vremena pokosite zelenu masu i prekrijte je zemljom.
Zemlju treba pođubriti
U jesen treba uneti ne samo organsku materiju, već i kompleksna mineralna đubriva. Ako plastenik ostaje pokriven tokom cele godine i nije izložen kiši i snegu, mogu se primeniti kalijumova i fosforna đubriva u septembru/oktobru. Oni će se postepeno rastvoriti u vlažnom tlu, ali se neće ispirati iz njega i biće dostupni biljkama u proleće.
Treba isključiti struju i ukloniti senzore
Ako Vaš plastenik ima svetlosni ili električni sistem grejanja i senzore temperature i vlažnosti, onda za zimu sve mora biti bez struje. Razlike u temperaturi i vlažnosti van sezone mogu pokvariti skupu opremu, pa se svi senzori moraju premestiti u suvu zagrejanu prostoriju.
Treba isprati i osušiti sistem za navodnjavanje
Ukoliko plastenik sadrži sistem za navodnjavanje, pražnjenjem cevi izbegavate mogućnost njihovog pucanja usled smrzavanja vode u njima.
Ako leti u plasteniku ima buradi sa vodom, ispraznite ih i dezinfikujte i ostavite prazne. Trake za navodnjavanje kap po kap takođe treba ukloniti.
Treba isprati i dezinfikovati okvir i zidove
Da biste se oslobodili gljivica, bakterija i zimskih štetočina, zidove plastenika treba temeljno oprati, kako iznutra tako i spolja. U plastenicima sa ramom od neobojenog metala treba paziti da sredstva za dezinfekciju ne dovedu do korozije. Pažljivo treba tretirati zglobove, pukotine i druga zavučena mesta na kojima se štetočine rado naseljavaju. Drvene delove rama poprskati i farbati ili sa 3% rastvorom bakra ili sa gvožđe-sulfatom radi zaštite od truljenja i patogenih gljivica.
Treba instalirati nosače ili potporne stubove
Ovo je potrebno za slučaj da na plastenik napada toliki sloj snega, da njegova težina može ozbiljno da ugrozi njegovu konstrukciju. U svakom slučaju, veće količine snega treba uklanjati sa plastenika tokom zime.
„AGRO CESLA” Vam nudi pomoć u vezi sa svim pitanjima vezanim za pripremu Vašeg plastenika za zimu, kao i efikasnu podršku uz savete i konsultacije. Kontaktirajte nas!
