NOVOSTI

Prikolice: Berba Kelja, Salate i Spanaća

KELJ (lat. Brassica oleracea var. Sabauda) 

Kelj je dvogodišnja biljka iz porodice krstašica koja je veoma tražena na tržištu. Od kupusa se razlikuje po svojim naboranim listovima koji nisu zbijeni, već rastresiti. Ovo povrće jako dobro podnosi niske temperature i mrazeve, ali i sušu i visoke temperature, pa se mnogo lakše uzgaja nego kupus.

Tri osnovne vrste kelja su:  lisnati kelj, kelj pupčar i kelj raštan.

Za jesenju potrošnju, kelj se sadi u martu-aprilu, a rasađuje u aprilu-maju. Za zimsku proizvodnju, seje se krajem maja, a rasađuje u junu-julu. Prija mu umereno topla i vlažna klima, a veoma dobro podnosi mrazeve od -10°C, pa čak i kratkotrajne od -15 do -20°C. Zbog toga je ovo povrće pogodno za kasnu jesenju i zimsku potrošnju.

Kada se rasadi, treba ga zalivati redovno, a kada ojača, zalivanje se smanjuje.

Prilikom kultiviranja, kelj treba tri puta prihranjivati, ali ne 10 dana pre berbe. Prinosi kelja su uglavnom od 10 do 15 t/ha. Za ljudsku ishranu se koriste glavice, kao i listovi koji su posle pojave mrazeva visokog kvaliteta, ali i za ishranu stoke. 

Berba kelja

Kelj se bere u novembru, najčešće ručnim odsecanjem ili kidanjem glavica, mada u svetu postoji poljoprivredna mehanizacija za mašinsko branje kelja. 

SPANAĆ  (lat. Spinacia oleracea, fam. Chenopodiaceae)

Spanać je jednogodišnja zeljasta biljka koja se kod nas najviše proizvodi za tržište u svežem stanju na porodičnim gazdinstvima. Ovo povrće je bogato belančevinama (sadrži sve esencijalne aminokiseline), mineralima (posebno gvožđem), vitaminima B grupe i vitaminom C. Nakuplja veće količine nitrata, koji svojim prelaskom u nitrite mogu biti vrlo štetni.

Spanaću godi umerena klima, pa se kod nas uzgaja tokom cele godine, a najboljeg kvaliteta je onaj koji dospeva u martu i maju, odnosno u seprembru i oktobru. 

Đubrenje kalijumom u obliku kalijum-hlorida ima prednost u odnosu na đubrenje azotom, jer hlor smanjuje nakupljanje nitrata u lišću.

Radi se na kultiviranju sorti sa više ili manje naboranim, mehurastim tamnozelenim lišćem kratkih peteljki, zato što se takav spanać bolje pakuje i omogućava bolje strujanje vazduha. Nastoji se na razvijanju otpornosti spanaća na niske i visoke temperature i na bolesti (posebno plamenjaču).

Vreme i način setve i sadnje spanaća zavisi od klimatskog područja. Kada se proizvodi za tržište i bere se u celim rozetama, planira se sklop od oko 100 biljaka po kvadratnom metru, a ako se proizvodi za preradu, kada se spanać kosi odgovarajućim kombajnima, 150 do 250 biljaka po kvadratnom metru.

Berba spanaća

U kontinentalnom području, ozimo gajenje otpornih sorti spanaća omogućava prolećnu berbu. Bere se pre nego što počne da cveta i to kada ima 5 do 8 sasvim razvijenih listova. U letnjem periodu je vreme berbe svedeno na svega 2 do 3 dana. Prolećni i ozimi spanać može dati prinos od 10 do 20 t/ha, a jesenji od 15 do 30 t/ha.

Pravilnim pakovanjem i transportom spanaća (pranje u hladnoj vodi, rastresito pakovanje u odgovarajućoj ambalaži i rashlađivanje) smanjuju prelazak nitrata u štetne nitrite. Ukoliko se spanać ne iznosi na tržište svež već se prerađuje, prerada mora da se izvrši u što kraćem vremenskom periodu, tj. za nekoliko sati nakon berbe. Uglavnom se konzervira zamrzavanjem, pre kog se blanšira na nekih 80°C ( da bolje sačuva boju).

ZELENA SALATA (lactuca sativa L.)

Zelena salata je jednogodišnja zeljasta biljka iz familije glavočika. Ona predstavlja veoma rasprostranjeno i traženo povrće i kod nas se gaji u svim krajevima, u svakoj bašti, ali i na velikim poljoprivrednim površinama.

Salata najbolje uspeva na relativno niskim temperaturama. Zato su u balkanskim krajevima pretežno gaji rano u proleće i u jesen. Optimalana temeratura uspevanja je oko 15°C. Mlade biljke nekih sorti uspešno izdrže jake zime. Visoke temperature i suvo vreme izazivaju prevremeno iscvetavanje. Umerena i stalna vlaga u zemljištu značajan je uslov za gajenje salate. Pri prekomernoj vlazi ove biljke boluju i umiru.

Vreme sadnje: za prolećnu potrošnju u toku marta i početkom aprila, početkom septembra za jesenju i početkom oktobra za zimsku. Razmak između rasada je 20-30 cm. 

Zbog njenog plitkog korena, za zelenu salatu je najbolje ako je stajnjak zaoran u jesen, a mineralna đubriva rasturena na zemljište pre rasađivanja. Ovom povrću je naročito značajna obilna ishrana azotom.

Berba zelene salate

Berba zelene salate mora da se obavlja veoma pažljivo, zato što su glavice veoma osetljive na mehaničke dodire. Ovo povrće se bere tako što se reže odmah iznad prvog prstena (lišća u rozeti) i to ručno ili mehanički i to u nekoliko navrata. Slaže se u gajbice i prenosi u hladnjače, gde se može uspešno čuvati 2-3 nedelje uz kontrolu temperature (1-2°C) i vlažnosti vazduha 95%.

PRIKOLICE ZA PREVOZ KELJA, SPANAĆA I ZELENE SALATE

Poljoprivrednicima je od presudne važnosti efikasnost i multifunkcionalnost prikolica za prevoz lisnatog povrća. Važno je da prikolice budu odgovarajuće nosivosti, da mogu da se registruju za vožnju javnim putevima i da imaju mogućnost lakog manevrisanja.

Brz i uspešan transport ovog povrća podrazumeva što manje gubitke usled:

  • Sušenja,
  • Fizičkih povreda povrća,
  • Negativnog efekta etilena i sl.

Kratak lanac snabdevanja znači poštovanje ravnoteže između čoveka i prirode i jedini je način da imate garanciju da plasirate na tržište, a i jedete zaista sveže, originalno i hranljivo povrće.

“AGRO CESLA” Vam nudi veliki izbor kvalitetnih i pouzdanih prikolica, kao i savete u vezi sa transportom lisnatog povrća.  Kontaktirajte nas!

Share on facebook
Facebook
Share on twitter
Twitter
Share on linkedin
LinkedIn