Biljke se hrane supstancama koje se oslobađaju iz zemljišta. Međutim, te supstance nisu uvek prisutne u količinama koje biljke zahtevaju da bi postigle uravnoteženu ishranu. Đubriva nam pomažu da intervenišemo u cilju njihove dopune.
Postavljanje fertilazera za distribuciju zemljišta obavlja se uz pomoć međurednog kultivatora koji možete naći kod nas u ponudi.
Mineralna đubriva su izvor različitih hranljivih sastojaka za biljke i svojstva tla, pre svega azot, fosfor i kalijum, a zatim kalcijum, magnezijum, sumpor, gvožđe. Svi ovi elementi pripadaju grupi makronutrijenata (na grčkom macro – veliki), jer ih biljke apsorbuju u velikim količinama. Pored toga, biljkama su potrebni i drugi elementi, mada u vrlo malim količinama. Zovu se elementi u tragovima ili mikronutrijenti (na grčkom micro – mali).
Elementi u tragovima uključuju mangan, bor, bakar, cink, molibden, jod, kobalt i dr. Svi elementi su podjednako neophodni za biljke. U potpunom odsustvu bilo kog elementa u tlu, biljka ne može normalno da raste i razvija se. Svi mineralni elementi su uključeni u složene transformacije organske materije nastale tokom fotosinteze. Biljke za formiranje svojih organa – stabljika, lišća, cveća, voća, krtola – koriste mineralne hranljive materije u različitim proporcijama.
Vrste đubriva
Đubrivo je smeša materija koje se koriste u poljoprivredi za poboljšanje plodnosti zemljišta i boljeg rasta biljaka.
Đubriva se uglavnom klasifikuju prema poreklu materijala i hemijskom sastavu, s obzirom na sadržaj jednog ili više glavnih elemenata plodnosti (azot, fosfor, kalijum).
Podela đubriva prema izvoru njegovog nastanka:
- organsko i
- neorgansko (mineralno). Mineralna ili hemijska đubriva su materijali dobijeni hemijskom sintezom u industrijskom procesu (npr. urea) ili ekstrakcijom uz mogući industrijski tretman (npr. mineralni superfosfat, kalijum hlorid).
Prema vrsti poboljšanja koje daju zemljištu, podeljena su na:
- Đubriva: obogaćuju zemljište jednim ili više hranljivih elemenata.
- Poboljšivači zemljišta: poboljšavaju fizička svojstva zemljišta modifikujući njegovu strukturu i teksturu.
- Korektivna đubriva: modifikuju reakciju anomalnih tla pomeranjem pH ka neutralnosti.
Proizvodnja mineralnih đubriva
Azotna đubriva se proizvode u fabrikama kombinovanjem vazdušnog azota sa vodonikom. Rezultat je amonijak, koji se zatim oksiduje u azotnu kiselinu. Kombinujući amonijak sa azotnom kiselinom, dobija se najčešće azotno đubrivo – amonijum nitrat, koje sadrži oko 34% azota.
Koristi se kao đubrivo i vodeni rastvor amonijaka koji sadrži oko 20% azota. Njegova proizvodnja je mnogo jeftinija od proizvodnje amonijum nitrata. Ali transport tečnog amonijaka i njegovo unošenje u zemlju je teže: trebaju Vam posebni rezervoari i specijalni kultivatori – hranilice za biljke. Da amonijak ne bi nestao iz tla, mora se položiti na dubinu od najmanje 10-15 cm. Od ostalih azotnih đubriva, koriste se amonijum sulfat koji sadrži do 20% azota, natrijum nitrat (16% azot), kalijum nitrat i kalijum oksid, i urea – veza najbogatija azotom (do 46% azota).
Sirovine za proizvodnju fosfatnih đubriva su minerali apatit i fosforiti. Fino mleveni apatit ili fosforit tretiraju se sumpornom kiselinom da bi se dobio superfosfat – glavno fosforno đubrivo. Skoro sva fosforna kiselina u superfosfatu je rastvorljiva u vodi i biljke je dobro apsorbuju. Većinu superfosfata proizvode biljke u granularnom obliku. Fosforna kiselina iz superfosfata, unesena u zemljište u obliku praha, brzo prelazi na veze nedostupne biljkama. U granulama fosforna kiselina ostaje mnogo duže u stanju u kojem je biljke lako apsorbuju.
Najčešće kalijumovo đubrivo je 40% kalijumova so. Dobija se iz kalijum hlorida, dodajući mu odgovarajuću količinu silvinita ili kainita. Uz to kalijumova so dobija malo natrijuma, što dobro utiče na neke useve, posebno značajno povećava prinos šećerne repe i povećava sadržaj šećera u paradajzu. Primena kalijumove soli na zemljište siromašno kalijumom, poput treseta ili močvara, može dati značajan porast prinosa.
Proizvodi se sve više đubriva koja sadrže 2 ili 3 hranljive materije – 2 hranljiva sastojka u kalijum nitratu i amofosu, 3 elementa u nitrofosfatu i amofosu. Takva kombinovana đubriva sadrže manje balasta – nepotrebnih jedinjenja za biljke.
Prednosti korišćenja mineralnih đubriva
– Efikasnost: lako se raspadaju, imaju neposredniju apsorpciju i stoga su efikasniji u smanjenom vremenskom intervalu. Ova vrsta đubriva se široko koristi u kultivaciji u zatvorenom.
– Tačnost: procentualna podela sadržanih supstanci je precizna i naznačena je na pakovanju.
– Pažnja prema biljci: oni imaju veći uticaj na razvoj biljke i stoga su sposobni da razvijaju svoje delovanje favorizovanjem rasta plantaže, a da ne deluju previše u korist tla.
– Smeše: od mineralnih đubriva moguće je praviti smeše koje dovode do dobijanja organo-mineralnih đubriva. Na ovaj način moguće je iskoristiti svojstva i prednosti koje predstavljaju najbolju sintezu upotrebljenih đubriva, kako na organskom, tako i na mineralnom nivou.
– Prevencija: upotreba mineralnih đubriva, ako su posebno obogaćena sekundarnim elementima, favorizuje prevenciju bolesti, integrišući prirodne nedostatke tla.
– Bez mirisa: ova vrsta đubriva na mineralnoj osnovi ne oslobađa mirise, pa je stoga savršena i za upotrebu u zatvorenim sredinama, kao što su staklenici ili zatvoreni usevi.
Upotreba mineralnih đubriva
Industrijski dobijena đubriva se najčešće upotrebljavaju kod gajenja kukuruza, ječma, šećerne trske, soje i suncokreta. Upotrebom mineralnih đubriva biljci brzo dajete supstance potrebne za rast i život.
Različiti usevi zahtevaju različite količine i odnose đubriva. Tačne doze đubriva postavljaju agrohemijske laboratorije na osnovu analiza tla svakog polja. Neka tla su siromašna određenim elementima. Upotreba mineralnih đubriva jedno je od glavnih sredstava intenzivne poljoprivrede. Uz visok nivo poljoprivredne tehnologije i upotrebu đubriva, možete upravljati prinosima, povećavati ih nekoliko puta – ovo je zadatak hemičara i poljoprivrednih radnika danas, kako bi zadovoljili potrebe zemlje za hranom i industrijom u sirovinama.
Mineralna đubriva povlače za sobom rizik od prekomernog đubrenja koje može biti jednako štetno kao i premala količina hranljivih sastojaka zemljišta. U ovom slučaju biljka raste na neuravnotežen način i mogu nastati anomalije, uglavnom vidljive na lišću (takozvano „sagorevanje“), opada broj plodova, a može doći čak i do odumiranja biljke.
„AGRO CESLA” Vam nudi pomoć u vezi sa svim pitanjima vezanim za upotrebu mineralnih đubriva. Kontaktirajte nas za više informacija!
