Biljke su, poput životinja i ljudi, takođe podložne obolejenjima. Mnogo je veći broj biljnih bolesti nego bolesti ljudi ili životinja jer ima više biljnih vrsta uključenih u poljoprivredu, hortikulturu i šumarstvo nego u medicini ili veterinarskoj medicini.
Nauka o biljnim bolestima naziva se patologija biljaka ili fitopatologija. Veliki broj mikroorganizama, kao što su gljivice, bakterije, virusi i nematode, izazivaju ove bolesti. Bolesti uzrokovane ovim patogenima često se nazivaju biotičke bolesti. Takođe, uslovi životne sredine, kao što su zimska oštećenja ili stres od suše, mogu izazvati bolesti biljaka. Bolesti izazvane ovim faktorima često se nazivaju abiotskim bolestima.
Definicija biljnih oboljenja
Bolešću biljke smatra se njeno nepravilno funkcionisanje, koje nastaje kao posledica kontinuiranog iritiranje od strane patogena. Ova definicija bolesti biljaka uključuje organizme uzročnike koji napadaju biljke. To su gljive, bakterije, mikoplazme, virusi, nematode i parazitske biljke. Informacija kako bolest utiče na biljku i koji organi uzrokuju “kvar” može pomoći u dijagnozi i kontroli biljnih bolesti.
Bolesti lišća su obično povezane sa nekrotiziranim mrljama i/ili znacima bolesti kao što su spore ili plodna tela napadačke gljive. Uobičajena greška koju prave uzgajivači biljaka je pretpostavka da je odumiranje lišća uzrokovano bolestima listova. Češće ako biljka naglo uvene ili pokaže simptome na svim listovima, bolest je uzrokovana ili začepljenjem u sudovima koji sprovode vodu, što se naziva „bolest uvenuća“ ili je uzrokovana „bolešću truleži korena“. Ove dve vrste bolesti je često teško razdvojiti jednostavnim posmatranjem ozbiljnih simptoma biljke. Stabljika biljke mora biti odsečena kako bi se na stabljici tražile mrlje koje izazivaju uvenuće, a korenje se mora pregledati da bi se utvrdili simptomi propadanja korena. Rakovi su četvrta vrsta bolesti koju obično karakterišu upadljive lezije na stabljici ili granama.
Ova vrsta bolesti ne ometa kretanje vode u biljci, već kretanje šećera i drugih supstanci u floemu. Sa ovim rudimentarnim poznavanjem bolesti moguće je suziti vašu dijagnozu na biljne organe koji su zahvaćeni. Pretraga ovih organa u potrazi za daljim simptomima ili znacima bolesti obično rezultira pravilnom dijagnozom bolesti. Međutim, za konačnu dijagnozu potrebna je izolacija ili identifikacija biotičkih patogena.
Ko su biljni patolozi?
Biljni patolozi su odgovorni za proučavanje biljnih bolesti, a njihove studije obuhvataju različite aspekte ovih pojava kod biljaka. To uključuje organizme i uslove životne sredine koji izazivaju bolesti kod biljaka, mehanizme pomoću kojih ovi faktori izazivaju bolesti, interakcije između ovih uzročnika i biljke, i metode za upravljanje ili kontrolu biljnih bolesti.
Patologija biljaka je blisko povezana sa drugim naukama kao što su botanika, mikologija, mikrobiologija, genetika, hemija, hortikultura, agronomija i nauka o zemljištu. Patolozi biljaka integrišu i koriste informacije iz mnogih od ovih nauka kako bi razvili uvid u razvoj bolesti i kontrolu bolesti.
Zašto je važna patologija biljaka?
Malo je, ako ih uopšte ima, useva koji se uzgajaju u Srbiji ili bilo gde drugde u svetu koji bi se mogli profitabilno proizvesti bez napora biljnih patologa. Poljoprivrednici se oslanjaju na biljne patologe za savete o strategijama upravljanja bolestima za proizvodnju pouzdanog, visokokvalitetnog useva, kao i za najefikasniju zaštitu useva. Kanadski patolozi biljaka su na čelu napora da razviju nove, ekološki prihvatljive metode kontrole bolesti.
Za relativno mala ulaganja u naučnu radnu snagu, Kanađani su dobili nove biljne sorte otporne na bolesti i nove proizvode koji pomažu u borbi protiv biljnih bolesti. Na primer, procenjeno je da su relativno skromni godišnji javni rashodi u Kanadi za proizvodnju sorti pšenice otpornih na bolest rđe stabljike doneli godišnju korist (u povećanom prinosu) od preko 216 miliona dolara.
Efekat biljnih bolesti kroz istoriju
Nedostaci hrane u dovoljnoj meri da bi doveli do gladovanja danas su retki,. Ipak, glad je bila dovoljno česta pojava u prošlosti. Na primer, postoje mnoge biblijske reference o gladi, a pojedini dokazi sugerišu da su mnoge od tih gladi bile rezultat razornih epidemija biljnih bolesti. Pre više od dve hiljade godina, grčki filozof Teofrast je detaljno proučavao (bez sumnje zbog uticaja na ponudu i cenu hrane) bolesti žitarica i mahunarki.
Jedna od najzloglasnijih ljudskih katastrofa koja je rezultat uništavanja zaliha hrane od strane biljnih patogena jetakozvana “Irska glad”. Tada su masovno uništeni zasadi krompira. Biljni patogen koji je izazvao zarazu krompira, Phitophthora infestans, i danas je pretnja proizvodnji ovog cenjenog i naširoko upotrebljivanog povrća.
Bolesti biljaka u savremenom svetu
Patologija biljaka je bila zapanjujuće uspešna u pružanju metoda poljoprivrednicima za upravljanje biljnim bolestima. Ovaj uspeh je jedan od razloga zašto je glad u današnjem svetu relativno redak i izolovan događaj. Ipak, biljne bolesti i dalje utiču na proizvodnju useva i hrane.
Bolesti uzrokuju milijarde dolara izgubljene proizvodnje širom sveta, smanjujući prinose za preko 500 miliona tona godišnje. Ovi gubici smanjuju profit farmera i podižu cene hrane koju kupuju potrošači. Pored toga, trenutne mere kontrole bolesti su ponekad skupe i neefikasne.
Patolozi biljaka rade širom sveta na razvoju novih, efikasnijih i ekološki održivih metoda za upravljanje biljnim bolestima.
