Jedna od privrednih grana koja je sve popularnija danas jeste urbana agrokultura, ili u širem smislu, urbana poljoprivreda. Ovaj termin odnosi se na uzgajanje i preradu hrane u nasaljenim mestima. Ne samo to, već se hrana i distribuiše gotovo isključivo lokalno.
Poljoprivreda danas odgovara na sve teže izazove. Masovno se proizvodi hrana, kao i produkti životinjskog porekla. Mnogobrojni tehnološki napreci omogućili su bolje uslove za razvoj ove grane priprede nego ikad pre.
Jedna bitna stvar na koju se poljoprivrednici danas posebno osvrću jeste ekološka osvešćenost. Sve više privrednika shvata zašto je bitno koristiti biološke i organske metode održivosti. Evo kako urbana agrokultura menja zastarela shvatanja o poljoprivredi.
Šta je urbana agrokultura?
Termin urbana agrikultura odnosi se na posebnu poljoprivrednu granu u kojoj se hrana proizvodi, prerađuje i distribuira u naseljenom mestu ili u njegovoj neposrednoj blizini. Hortikultura, uzgajanje životinja, zasadi drveća i akvakultura samo su neke od grana kojim se mogu baviti ovi poljoprivrednici.
Motivacija za ovu vrste privrede može biti ili ekološka osvešćenost ili želja za ostvarivanjem profita. Urbana poljoprivreda može biti i odlična strategija kada je u pitanju zapošljavanje ljudi i poboljšanje opštih uslova za život u gradu.
Karakteristike urbane agrokulture
Ono što je karakteristično za ovaj vid poljoprivrede jeste biointenzivni metod. Biointenzivni metod predstavlja način uzgajanja kojim se na što manjoj površini proizvodi što veća količina organske hrane.
S obzirom na to da je u gradu prostor za uzgoj voća ili povrća ograničen, privreda se mora zasnivati na principu zatvorenog sistema. Zbog toga je biointenzivni metod važan – omogućava dugoročnu održivu poljoprivredu na ovakvom sistemu. Masivna poljoprivredna mehanizacija se uglavnom u ovom vidu poljoprivrede ne koristi, baš iz razloga ograničenog prostora.
Još jedna bitna karakteristika urbane poljoprivrede je to što doprinosi kvalitetu lanca ishrane. Na primer, ovaj tip poljoprivrede direktno utiče na dostupnost hrane u gradu – i to na najbolji mogući način.
Pored toga, ovaj tip poljoprivrede takođe utiče na kvalitet dostupne hrane u gradovima. Hrana je svežija i zdravija – i voće i povrće i meso.
Statistike o urbanoj agrokulturi
U prilog urbanoj poljoprivredi najviše govore statistike iz poslednjih nekoliko godina. Na primer, činjenica da preko 50% svetske populacije živi u gradu predstavlja idealan početak za razmišljanje o tome koliko potencijal ova kombinacija gradskog i seoskog života nosi.
Pored toga, 800 miliona ljudi u svetu bavi se poljoprivredom i snabdeva stanovništvo u gradu. Jedan grad od 10 miliona stanovnika traži oko 6000 tona hrane svakog dana. S obzirom da su ove cifre prilično visoke, očigledno je zašto je urbana arhitektura dobra ideja.
Danas, jedan od najpoznatijih primera proizvodnje hrane u urbanoj sredini jeste communitz gardening – zajedničko baštovanstvo. U ovom sistemu, više korisnika učestvuje u sadnji bašte na jednoj parceli.
Održivi razvoj gradova
Održivi razvoj jeste razvoj fokusiran na potrebe sadašnjosti, dok se pazi na to da se ne ugroze potrebe budućih generacija. Jedan od vodećih projekata u održivom razvoju gradova.
Pored toga što pozitivno utiče na količinu dostupne hrane u gradu, ovaj tip privrede utiče i na bezbedost hrane u gradu. Čim je hrana proizvedena u klimi lokalnog stanovništva, ona je automatski bolja za to stanovništvo. Još jedan plus je što hrana brže stiže do korisnika.
Urbana poljoprivreda utiče i posredno na ekonomski položaj grada. Na primer, ova jedna grana privrede može podstaći i druge grane. Proizvodnja humusa je samo jedna od grana koja se može poboljšati, kao rezultat uspešne urbane poljoprivrede.
Otvaranjem novih radnih mesta daje se prilika da se ekonomija dalje poboljša u gradu. Novac kojim grad raspolaže može da se ostavi za kupovinu stvari koje su tu nedostupne, a uslovi za podizanje porodice se takođe popravljaju u ovakvoj okolini.
Priroda u gradovima
Iako je urbana agrokultura dobra ideja po ekonomskim merilima, još je bolja kada se pogledaju ekološka merila. Lokalnim uzgajanjem hrane brzo se popravlja ekološka slika grada. Ne samo grad, cela planeta može profitirati od ovakvih sistema.
Transport hrane oduzima dosta vremena i novca, ali to nije jedini problem. Prilikom transporta ispuštaju se štetni gasovi koji mogu biti veoma opasni po okolinu i po ljude.
Kada su u pitanju opasne materije, vredi pomenuti i to da zemljište u gradu može biti zagađeno, bilo to putem vazduha ili otpadnih voda. Ipak, zemljište je moguće testirati. Pored toga, ostoje načini da se ovi problemi reše – biljke koje čiste zemljištw i izolacija plodnog sloja zemlje samo su neki od njih.
Proizvodnja hrane u urbanim sredinama
Da bi se hrana u gradu proizvodila kako treba, potrebno je stvoriti odgovarajuću infrastrukturu. Što se tiče prostora, vodeća su dva modela: zajednički prostor za uzgajanje i allotment model – parcele koje korisnici samostalno obrađuju na jednoj velikoj parceli.
Pijace i supermarketi, kao i restorani i hoteli neophodni su da bi proizvođači imali gde da prodaju svoje produkte. Takođe, treba podsticati proizvođače da se udružuju i da, i na taj način, zarade poverenje kupaca.
Resursi za urbanu poljpoprivredu već postoje u gradovima. Ono što je potrebno jeste pružiti pomoć potencijalnim proizvođačima i pusititi da se ova grana privrede razvija.
