Paprika je jednogodišnja povrtarska biljka iz familije pomoćnica (Solanaceae), izuzetno zdravog ploda. Njena upotreba u ishrani širom sveta je česta i raznovrsna, bilo da se konzumira sveža ili prerađena (konzervirana, smrznuta, sušena, mlevena, tucana i slično). Puna je hranljivih vrednosti, ima visok sadržaj vitamina C i A, proteina, ugljenih hidrata i minerala. Koristi se kao povrće, začin i lek.
Paprika raste do 1 m visine, ima jajaste listove sa zašiljenim vrhom, cvetovi su joj uglavnom beli, a plod kupast ili loptast i to zelene, žute, narandžaste ili crvene boje.
Paprika je prilično hirovita kultura koja ne podnosi transplantaciju. Sadnja nepripremljenih sadnica u pogrešno vreme i bez poštovanja određenih pravila dovešće do usporavanja rasta paprike i na kraju će rezultirati smanjenim prinosima.
Zbog toga je izuzetno važno poštovati pravila kako i kada saditi sadnice i preporuke za sadnju paprike na otvorenom zemljištu.
Kada se paprika sadi na otvorenom?
Treba izbegavati ranu sadnju jer kada je zemljište hladno koren se slabo razvija, rast biljke je usporen i listovi žute. Prema tome, ne treba žuriti sa sadnjom paprike na otvorenom. Treba je izvršiti tek kada prođe pretnja od kasnih mrazeva i kada smo sigurni da temperatura vazduha noću neće pasti ispod 13-15°C.
Obično se sadnja paprike u nižim predelima obavlja od 15. do 25. maja (berba oko 1. jula), a u višim predelima od 25. maja do 10. juna (berba oko 15. jula).
Starost sadnica koje su spremne za preseljenje u otvoreni prostor je 60-65 dana. Obično se prvi pupoljak pojavljuje na svakom grmu. Preporučuje se uklanjanje svih pupoljaka formiranih pre transplantacije. To se obično dešava kod preraslih sadnica starijih od 65 dana. Takav postupak je neophodan da bi se podsticalo novo cvetanje i formiranje plodova. Vezivanjem prvih plodova, biljka uglavnom prestaje da cveta dok oni ne narastu do pune veličine. Tek tada počinju da se pojavljuju novi cvetovi. Ako ne uklonite prve pupoljke, razvoj čitave biljke će se usporiti. Uklanjanje prvih nekoliko pupoljaka dovešće do obilnog formiranja listova, što je povoljno za papriku.
Izbor i priprema lokacije za sadnju paprike
Paprika je biljka kojoj treba obezbediti dovoljno sunčeve svetlosti i zaštititi je od vetra.
Najbolje pretkulture paprike na istom zemljištu su krastavac, kupus, šargarepa, luk i tikvice. Ne možete je saditi na onim područjima gde su u prethodnoj sezoni gajeni paradajz, patlidžan ili krompir. Ni u kom slučaju se ne može stavljati na isto mesto dve godine zaredom.
Za uzgoj paprike je najbolje lagano zemljište sa niskom kiselošću. Da bi se pripremio, rov se kopa na dubini od 40 do 50 cm. Na dno je potrebno staviti đubrivo pomešano sa seckanom slamom ili kompostom. U ovu smesu se sipa sloj zemljišta.
Nekoliko sati pre sadnje paprike, pripremljena leja se zaliva toplom vodom i biogorivo počinje da stvara toplotu. Koren paprike na takvom mestu neće patiti od hladnoće.
Jako je važno znati da ne bi trebalo saditi paradajz i krompir pored paprike jer su mu oni loši susedi.
Kako pripremiti sadnice paprike?
Pre sadnje paprike na otvorenom sadnice treba očvrsnuti, tj. postepeno navikavati na drastičnu promenu uslova.
Pripreme za sadnju započinju dve do tri nedelje pre same sadnje. Sadnice treba iznositi nekoliko sati dnevno napolje i postavljati ih na senovito mesto. Prvih dana to treba da bude samo na 3-4 sata od podneva do 16 sati. Postepeno treba povećavati vreme. Poslednja dva ili tri dana pre sadnje, rasade treba ostaviti da prenoće napolju.
Treba paziti da direktna sunčeva svetlost ne padne na sadnice kako listovi ne bi izgoreli.
Kako saditi sadnice paprike u zemlju?
Za sadnju paprike razmak između redova treba da bude širine 60-70 cm, zbog upotrebe kultivatora. Rasad se sadi do kotiledonih listova, na dubini od 5 do 6 cm. Razmak između biljaka u redu treba da je 20 do 30 cm. Veličina ploda zavisi od načina sadnje. Ako su grmovi posađeni na većem rastojanju, plodova neće biti mnogo, ali će biti velikih. Smanjeno rastojanje omogućava dobijanje velikog broja srednjih ili malih plodova.
Nakon sadnje, biljke se dobro zalivaju. Sledeće zalivanje je najbolje uraditi za 1-3 dana kako bi se koreni mogli sleći i kako ne bi počeli da trunu.
Sadnju paprike treba obaviti u večernjim satima, tako da sunce ne prži biljke.
Nega paprike
- Kultiviranje
Kultiviranje je potrebno da bi se uništili korovi i da zemljište ne bi zadržavalo vlagu. Prvo kultiviranje se obavlja desetak dana nakon sadnje paprike, a svaki sledeći put nakon navodnjavanja ili jakih kiša, da bi se sprečilo truljenje korena i uništio rast korova.
- Navodnjavanje
Paprici je neophodno dovoljno vlažno zemljište, ali ne sme biti prevlažno jer će biljka žuteti i listovi otpadati. Navodnjavanje može biti ”kap po kap“ ili uz upotrebu prskalice.
- Prihranjivanje
Tokom ukorenjavanja, potrebno je dodati fosfor (1:4:1) čime se pospešuje razvoj korena. Fosfor je bitan i tokom cvetanja. Kod zametanja plodova neophodno je obezbediti ujednačen odnos NPK (1:1:1). Do prve berbe treba dodavati kalijum i azot (2:1:3), čime se poboljšava ukus, kvalitet i trajnost plodova. Što je viša temperatura i jače sunce, treba više kalijuma (2:1:4).
Folijarna prihrana se obavlja više puta tokom vegetacije radi boljeg porasta i dobrog zdravstvenog stanja biljke i ploda.
„AGRO CESLA“ Vam nudi širok asortiman kvalitetnih prskalica visokih performansi, kao i stručne savete vezane za sadnju paprike. Zadovoljstvo nam je da Vam pružimo pomoć u poboljšanju Vaše proizvodnje i postizanju što boljeg prinosa. Kontaktirajte nas!
