Srbija ima veliki poljoprivredni potencijal, s obzirom na činjenicu da se dve trećine površine naše zemlje nalazi pod poljoprivrednim usevima. Faktori razvoja poljoprivrede su stanovništvo, prirodni i energetski resursi, tehnologija, osnovna sredstva i infrastruktura, organizacija i preduzetništvo, informacije i znanje, i kapital. Međutim, kada je reč o poljoprivrednoj mehanizaciji, pomoćnim mašinama i objektima, stvari kod nas ne stoje baš najsjajnije.
U Srbiji trenutno ima oko pola miliona traktora, od kojih je više od pola starije od 20, a gotovo svi su stariji od 10 godina. Zbog starosti mehanizacije, država je čak menjala i Zakon o bezbednosti saobraćaja na putevima i time omogućila važnost starim tablicama, uz potvrdu o tehničkom pregledu. Tehnički pregled je bio obavezan, ali nije postojala kazna za one koji ga nemaju. Zbog toga je većina tih prastarih traktora (od kojih 60% ne bi ni prošlo na tehničkom pregledu), ipak i dalje radilo po srpskim njivama. Naročito u centralnoj Srbiji, gde je mehanizacija i najstarija.
Fokus u savremenoj poljoprivrednoj proizvodnji usmeren je na globalno umrežavanje, jer su hrana, tehnologije i inputi koji se koriste u proizvodnji predmeti međunarodne trgovine. Sirovine se proizvode i prerađuju u različitim regionima sveta. Pojedine regije specijalizovane su za proizvodnju određenih proizvoda koji se plasiraju na međunarodnom tržištu.
Ne možemo, a da se ne zapitamo kakve bi rezultate domaći poljoprivrednici ostvarivali sa kvalitetnom savremenom opremom za rad?
Poljoprivredna mehanizacija je zbirni naziv za mašine koje obavljaju poljoprivredne radove. Između ostalih, to su traktori, kombajni, plugovi, kosilice, prskalice, tanjirače, drljače, prese i sl.
Priključne mašine za traktore su u Srbiji, uopšteno gledano, takođe prastare, ali ipak u upotrebi, dok sistema za navodnjavanje ima na svega 2% obradivog zemljišta.
Proizvodnja poljoprivrednih dobara je mukortpan proces i zahteva vreme i trud. Ishod zavisi od velikog broja faktora, na koje se često ne može uticati (kao što su npr. vremenski uslovi). Ulaganja su velika – od obrađivanja, đubrenja i održavanja kvaliteta zemlje, preko setve, negovanja poljoprivredne kulture, pa do same žetve. Nakon žetve, kako bi se povratio makar uloženi kapital, neophodno je pričekati sa prodajom dok zrno ne dostigne bar pristojnu cenu. Za to su neophodni silosi i sušare, koje većina poljoprivrednika nema. Pomoć države i objava konkursa za dodelu sredstava malim i srednjim poljoprivrednim proizvođačima se svake godine čeka sa nestrpljenjem, kao jedina nada za kupovinu nove poljoprivredne mehanizacije.
U Srbiji postoji mali procenat velikih poljoprivrednih gazdinstava. Uglavnom su to mala ili srednja gazdinstva i oni manje-više posluju sa pozitivnom nulom. O kupovini nove poljoprivredne mehanizacije mogu samo da maštaju. Kupuju uglavnom polovnu i dotrajalu poljoprivrednu mehanizaciju i to podizanjem zajmova. Budući da je kupovina polovne mehanizacije uvek rizik i da su nedostaci brojni, a kvarovi stalno prisutni, poslovanje se svodi na neprekidnu i svakodnevnu borbu za egzistenciju.
Velikim gazdinstvima se smatraju ona poljoprivredna gazdinstva koja obrađuju više od 500 hektara zemlje. Njima je utoliko lakše, što obrađivanje veće površine zemlje donosi i veću zaradu. Njima je lakše da ulažu u vozni park, poljoprivrednu mehanizaciju i neophodne pomoćne objekte kao što su sušare i silosi. Zahvaljujući tome, dodatni izvor prihoda im je uslužni prevoz, skladištenje i pakovanje robe.
Koje su prioriteti u razvoju poljoprivredne mehanizacije u Srbiji?
Svakako, jedan od prioritetnih pravaca u modernizaciji poljoprivrede ogleda se i u rastu broja traktora i ostalih poljoprivrednih mašina sa uvećanim tehničkim mogućnostima (boljim performansnim karakteristikama).
U procesu daljeg približavanja i konačnog pridruživanja naše zemlje Evropskoj uniji (EU), tehnička opremljenost predstavlja baznu komponentu od koje zavisi funkcionalnost novih agrarnih struktura. Zamena dotrajalih i obezbeđivanje potrebnog broja novih traktora i ostalih poljoprivrednih mašina na farmama, bilo direktno, bilo indirektno (putem obezbeđivanja raznih formi finansiranja njihove nabavke), jeste preduslov za blagovremenu realizaciju radnih aktivnosti (naročito kod pojedinih kultura kao što su žitarice, industrijsko bilje i krmne smeše).
Moderne razvojne tendencije idu u pravcu autonomnih uređaja, što znači poljoprivrednih mašina koje bi bile u stanju da rade bez vozača. Već danas postoje razni uređaji koji vozačima olakšavaju rad (npr. GPS-om vođeni traktori).
Jedini način na koji bi mala i srednja poljoprivredna gazdinstva mogla da unaprede svoj rad i obnove mehanizaciju, jeste pomoć države. Idealno bi bilo da postoji program robne razmene, gde bi se finalni proizvodi trampili za mehanizaciju, ali isti se još uvek ne razmatra. Poljoprivrednici mogu da prate konkurse za subvencije i bespovratne kredite, koji su jedina raspoloživa pomoć.
U međuvremenu, domaći poljoprivredni proizvođači trebali bi da potraže pomoć alternativnih izvora, kao što su IPARD fondovi Evropske Unije. Iako zahtevaju precizan plan i program i dobru pripremu uz mnoštvo papirologije, konkurisanje u IPARD fondovima se isplati. Uslov koji je, za početak, neophodno ispuniti je da je poljoprivredno gazdinstvo registrovano u Registru poljoprivrednih gazdinstava i da ima aktivan status.
„AGRO CESLA“ nastoji da ide u korak sa razvojem poljoprivredne mehanizacije u Evropi i svetu i da snabdeva tržište Srbije visoko kvalitetnom mehanizacijom, kao i najsavremenijim priključnim mašinama.
