Zaštita bilja i nega useva su vrlo važne agrotehničke mere koje imaju značajan udeo u postizanju željenih prinosa, odnosno postizanju što većeg ekonomskog efekta u biljnoj proizvodnji. Naravno, kada se koriste sredstva za zaštitu bilja, ona se moraju aplicirati na adekvatan način kako bi se postigli željeni rezultati.
Za aplikaciju sredstava za zaštitu bilja koriste se prskalice u ratarsko-povrtarskoj proizvodnji i proizvodnji industrijskog bilja, dok se u voćarsko-vinogradarskoj proizvodnji koriste atomizeri. Na terenu se koriste različite ratarske prskalice – mogu biti nošene ili vučene, ali i samohodne, a to prvenstveno zavisi od zapremine rezervoara.
U zavisnosti od nivoa opreme, na prskalicama postoji jedan ili više rezervoara, a to često diktira i zakon u zemljama gde se ove mašine proizvode, ili pak onim gde će se plasirati. Koliko god rezervoara da postoji, uvek postoji glavni, napravljen od različitih polimerskih materijala. Osim centralnog, uglavnom postoji i rezervoar za čistu vodu, kao i rezerervoar za pranje ruku. Pri izboru ratarske prskalice bilo bi poželjno da se obrati pažnja i na sam oblik centralnog rezervoara i to iz više razloga. Naime, od njega često zavisi da li će u nekim delovima doći do nakupljanja mešavine koja se koristi u zaštiti, pa se samim tim rezervoar ne može u potpunosti isprati. Takođe, geometrija rezervoara utiče i na stabilnost u radu prskalice u agregatu sa traktorom, što posebno dolazi do izražaja na nagnutim terenima. Mnogi proizvođači su na osnovu oblika glavnog rezervara odredili i način sklapanja krila prskalice. Tako postoje krila koja se slažu (sklapaju) sa zadnje strane prskalice ili pak paralelno sa uzdužnom osom prskalice. Pri izboru prskalice, korisnik treba da obrati pažnju i na izbor mešača u prskalici kako bi se obezbedilo tretiranje biljaka ujednačenom mešavinom preparata i vode.
Kada je reč o ratarskoj prskalici, veoma važan element je i pumpa. Na prskalicama se koriste različiti tipovi pumpi: membranske, klipne, klipno-membranske, aksijalne… Ove pumpe pogon za rad dobijaju preko osovine kardanskog vratila traktora, pa broj obrtaja kardana mora biti na željenom nivou, kako bi pumpa radila na adekvatan način. Prilikom korišćenja prskalice, treba redovno proveravati nivo ulja u pumpi, odnosno masti u zavisnosti od vrste pumpe.
Za adekvatan rad prskalice od velikog značaja je i ispravnost regulatora pritiska, kao i ventila preko kojih se pojedini vodovi na prskalici otvaraju i zatvaraju. Ispravnost pumpe i regulatora ima presudan značaj s obzirom na to da oni obezbeđuju odgovarajući pritisak neophodan za pravilnu aplikaciju sredstava na željenu površinu.
Za dugovečnost prskalice u radu, veliki značaj imaju i filteri koji sprečavaju da strana tela (čestice) uđu u različite delove prskalice i naprave oštećenja koja bi vremenom mogla da prouzrokuju i defekte, za čije otklanjanje bi bilo potrebno uložiti određena materijalna sredstva. Na prskalici postoji više sita (filtera): od onog sa najmanjom gustinom koji se u vidu mrežice nalazi na vrhu glavnog rezervara, do onog sa najvećom gustinom na koji se nalazi na raspršivaču – dizni; a njihova gustina se prikazuje jedinicom mesh. Postoje različiti tipovi raspršivača koji su montirani pojedinačno ili u grupi po dve-tri na krilu prskalice.
U zavisnosti od tehničke opremljenosti prskalice, ona može imati različite načine rada, te postoji mogućnost da i na levom i na desnom krilu rade svi raspršivači, ili da se levo ili desno krilo prskalice mogu isključiti. Na pojedinim prskalicama se raspršivači mogu uključivati segmentno, ili pak, kao na onim najsavremenijim pojedinačno, u zavisnosti od potrebe rada, a neretko i na osnovu vrednosti dobijenih od senzora.
Senzori se sve više sreću na prskalicama nove generacije. Tako su postale neizostavan deo na krilima za održavanje njihovog položaja paralelno sa podlogom. To su obično ultracrveni senzori, a senzorska tehnologija se na najsavremenijim rešenjima koristi i za detekciju korova, na osnovu čeka se aktivira dizna i tretiranje se vrši samo na željenoj površini. Ova tehnologija omogućava uštedu u korišćenju preparata i do 80 odsto, a od nemerljivog je značaja za očuvanje životne sredine i proizvodnju zdrave i bezbedne hrane.
Sve ovo ukazuje na to da se kontrola ispravnosti prskalice mora sprovoditi bar jednom pred sezonu, kako bi bili sigurni da će ceo proces prskanja biti urađen pravilno i tako doneti višestruku korist.
Na prskalicama različitih proizvođača uočavaju se i različiti načini konstruktivne izvedbe krila; u osnovi je ili trapez ili se krila pomeraju oko tačke kao klatno. Na savremenim prskalicama sve češće se može videti i nezavisno vešanje krila kao i suspenzija na točkovima kod vučenih prskalica, a sve u cilju praćenja konfiguracije terena u radu ratarske prskalice. I sklapanje krila može biti različito. Najčešće je hidraulično, a na nošenim prskalicama sa rezervoarom male zapremine i dalje se sreću rešenja sa mehaničkim skalpanjem, mada ređe. Takoće, u praksi se sreću i prskalice sa vazdušnom podrškom ili bez nje, čija primena obezbeđuje kvalitetnije nanošenje sredstava na željenu površinu.
O izboru, kao i tipu dizni koje se primenjuju na prskalicima, i kalibraciji uskoro na AgroCesla blogu.
