U sprovođenju tretmana zaštite bilja dobrom kalibracijom obezbeđuje se željeno nanošenje rastvora preparata, to jest optimalno korišćenje zaštitnog sredstva. Takođe, na ovaj način smanjuje se i negativno dejstvo na usev s aspekta zdravstvene bezbednosti, a poštuju se i norme u vezi sa zaštitom životne sredine. Ako je prskalica dobro kalibrisana, kraju parcele rezervoar treba da ostane prazan.
Napomena: Rukovalac mora imati zaštitnu opremu prilikom sprovođenja hemijskog tretmana! Ne sme raditi u traktoru bez kabine i maske i odgovarajućeg odela, a sva ova oprema u sezoni treba uvek da bude u traktoru!
U praksi se kalibracija prskalice koristi kako bi korisnici bili sigurni da će količina vode i preparata koji se mešaju u rezervoaru prskalice doći na željenu površinu i da neće ostaviti prekomernu kolučinu tečnosti. Stoga kalibracija može ukazati na više nedostataka na prskalici koje korisnik može otkloniti kako bi unapredio trenutno stanje prskalice.
Tako se može utvrditi da li su dizne oštećene, kakve su performanse rasprskivača, da li su krila prskalice dobro podešena, da li je prskalica u dobrom stanju, da li se mora podesiti pritisak, kao i da npr. brzinometar na traktoru nije ispravan. Kalibracija ukazuje i na ispravnost, odnosno neispravnost manometra, ali može ukazati i na to da postoji pad pritiska sa manometra na mlaznice.
Za kalibraciju prskalica ne postoje tačni univerzalni standardi, odnosno nije tačno propisano koje sve parametre je potrebno uzeti u obzir, kao ni to na koji način i uz pomoć kojih alata je to potrebno uraditi, ali u ovom tekstu ćemo ukazati na to kako kalibracija utiče na opštu ocenu rada prskalice.
Proizvođači prskalica u uputstvima za upotrebu koja se isporučuju sa mašinama najčešće i sami opisuju metode kalibracije, a sve u cilju prave kontrole nanošenja potrebne količine tečnosti po poljoprivrednom tlu.
Provera količine zadate norme ratarske prskalice
Pri kalibraciji prskalice uvek se počinje sa čistom prskalicom i čistom vodom u rezervoaru. Iz bezbednosnih razloga, provera samih dizni rasprskivača se radi na terenu sa travom ili drugom vegetacijom u polju. Kada se radi kalibracija, uvek se moraju koristiti rukavice kada je rukovalac u dodiru sa prskalicom, čak i kada je ona potpuno čista.
Svaki put kada je prskalica kalibrisana treba napraviti evidenciju podataka o traktoru, brzini, veličini pnumatika, broju obrtaja kardanskog vratila, tipu i veličini dizni, pritisku kalibracije, teoretskom i merenom protoku dizne u l/min, kao i normi tretiranja, odnosno količini l/ha.
Pri odabiru parametra prskanja kao što je norma, korisnik u izboru ima preporuku na etiketi zaštitnog sredstva gde je dat predlog norme u l/ha. Ipak, u praksi se ovo radi na osnovu iskustva, tj. pri postizanju norme naznačene na etiketi mora se u obzir uzeti brzina vetra, ali i drugi vremenski uslovi, te se norma često koriguje. Takođe, i brzina prskanja je često stvar izbora vozača, pa ima i onih koji gledaju da dostignu visok kapacitet na najvećoj brzini, dok drugi voze pri malim brzinama kako bi smanjili zanošenje i povećali penetraciju u usev. U mnogim slučajevima najpre se odrede norma i brzina kretanja, dok je izbor dizni ograničen sa aspekta pritiska. Uobičajeno, pritisak za konvencionalne rasprskivače je od 2 do 2,5 bara.
Kako bi se proverila radna brzina, potrebno je izmeriti put po kom će se traktor i prskalica kretati u dužini od 100 m. U toku vožnje, vozač bira određeni stepen prenosa na određenom broju obrtaja. Zatim u toj brzini, sa pola rezervoara, vozi izmerenu udaljenost pri čemu se meri vreme.
Na osnovu izmerenog vremena i pređenog puta izračuna se brzina: v = s/t v-brizna (m/s), t-vreme (s), s-pređeni put (100 m) Kada se dobijena vrednost pomnoži sa 3,6 dobija se brzina u km/h. Ako brzina ne odgovara brzini kojom bi se trebalo kretati, verovatno je potrebno izabrati drugi stepen prenosa i ponoviti merenje.
Brzina priključnog vratila ne sme preći 540 o/min, a prihvatljivo je i manje (za oko četvrtinu) ako se pri tome zadovoljavaju zahtevi u vezi sa mešanjem tečnosti. Mnoge savremene prskalice (najčešće velikih radnih zahvata i sa rezervoarima velike zapremine) rade i na 1.000 o/min priključnog vratila traktora.
Da bismo saznali koji protok dizne nam je potreban u radu, a na osnovu čega biramo i samu diznu, to jest njenu veličinu, treba da izračunamo proizvod brzine kretanja (v km/h), norme tretiranja (l/ha) i međuprostora dizni (m). Ovu vrednost zatim delimo sa 600 i na osnovu dobijene vrednosti biramo odgovarajuću iz tabele za dizne.
Kao što smo već napomenuli, da bi se proverio sistem u kojoj cirkuliše tečnost, tokom kalibracije se koristi čista voda. Na krila prskalice se montiraju dizne i zatim se uključuje prskalica na minimalno 8 bar uz proveru sistema tečnosti, to jest gleda se da li ima curenja. Uvek treba pregledati celo krilo prskalice, a da bi videli da li je dizna oštećena ili blokirana poželjno je da zraci sunca padaju sa njene zadnje strane.
Kako bismo se uverili u ispravnost prskalice potrebno je najpre podesiti radni pritisak. Zatim treba proveriti svaki ventil na svim sekcijama krila i meriti protok svake dizne jedan minut. Na svakoj sekciji krila treba za dve poslednje dizne ponoviti merenje. Na osnovu količine ispuštene tečnosti izračuna se prosečna količina. U slučaju da ova količina nije na željenom nivou, a da dizne nisu oštećene više od 10%, pritisak se mora ponovo podesiti.
Ukoliko imate nekih nedoumica, budite slobodni da nas kontaktirate, naši stručnjaci će Vam biti na usluzi za sva Vaša pitanja.
