NOVOSTI

Tipovi Zemljišta I Njihova Obrada

tipovi zemljišta

Nauka koja se bavi proučavanjem klasifikacije, morfologije, geneze i distribucije zemljišta naziva se pedologija. Nastala je od grčkih reči: pedon – zemljište i logos – nauka.

Zemljište predstavlja tanak, površinski, rastresiti sloj litosfere. Nastaje raspadanjem stena usled uticaja niza faktora kao što su geološki, reljefni (nagib i oblik reljefa), klimatski (atmosferske padavine, vetar, toplota itd) i biološki faktori (biljke, životinje, mikroorganizmi), kao i uticajem voda (poplave, podzemne vode i slično) i čoveka. Kombinaciju svih prirodnih procesa kojima nastaju zemljišta izučava grana pedologije koja se nazova pedogeneza.

Sastav zemljišta

U zavisnosti od aspekta zemljišta koji posmatramo, razlikujemo:

  • Mehanički sastav zemljišta

On predstavlja odnos pojedinih čestica u zemljištu izraženih u procentima. Prema veličini, razlikujemo: glinu, pesak, šljunak i kamenje. Što su čestice sitnije, hemijski i biološki procesi unutar zemljišta su stabilniji i jači.

  • Hemijski sastav zemljišta 

Zemljište u svom sastavu sadrži veoma velik broj različitih hemijskih elemenata (kiseonik, azot, ugljenik itd) i jedinjenja (jedinjenja gvožđa, kalcijuma, magnezijuma, silicijuma, aluminijuma i slično). Hemijski procesi u zemljištu obezbeđuju održavanje dobre strukture zemljišta i pravilnu ishranu biljaka.

  • Organski sastav zemljišta

Sastav organskog dela zemljišta čine izumrli ostaci biljaka i životinja. Od njih nastaje humus,  čijim razlaganjem se se stvaraju mineralne soli vrlo važne u ishrani biljaka. Od dovoljne količine kiseonika i kreča u zemljištu će se stvoriti blagi (kvalitetan), a od njihovog nedostatka će se stvoriti kiseli humus (nekvalitetan). Blagi humus se nalazi na najboljim zemljištima, i to uglavnom u suvim reonima, a kiseli humus na lošijim plodnim zemljištima sa većim brojem kišnih dana.

Osobine zemljišta

Razlikujemo sledeće osobine zemljišta:

  • Fizičke:
    • Vodeni režim zemljišta predstavlja odnos između doticanja (atmosferskim padavinama i navodnjavanjem) i potrošnje vode u zemljištu. Dobar vodeni režim imaju zemljišta sa dobrom, mrvičastom strukturom, dobro pripremljena, obrađena i pođubrena zemljišta.
    • Vazdušni režim podrazumeva sposobnost zemljišta da provetrava vazduh. Višak ugljen-dioksida je loš po biljke, a zemljište puno kiseonika pospešuje rast biljaka i razvoj mikroorganizama.
    • Toplotni režim je mogućnost zemljišta da reguliše sunčevu toplotu, kao i toplotu dobijenu biološkim i hemijskim procesima i tako omogućava biljkama da klijaju i razvijaju se.
  • Biološke:

Biološke osobine nekog zemljišta određuje broj živih bića nastanjenih u njemu:

    • Broj živih bića vidljivih golim okom (insekti, crvi, gliste, miševi, krtice, puhovi, voluharice i slično). Oni mešaju zemlju i obogaćuju je organskom materijom.
    • Broj mikroorganizama. Oni razlažu biljne i životinjske ostatke i stvaraju hranu za biljke.

Tipovi zemljišta

Zemljišta se kod nas dele se na tipska i atipska. Tipska zemljišta (černozem, gajnjača, smonica, crvenica itd) su razvijena jer su prošla kroz sve faze pedogeneze, dok su atipska zemljišta (aluvijalna zemljišta, eluvijalna i deluvijalna zemljišta, eolska zemljišta i antropogena zemljišta) u početnim fazama nastanka.

Crnica je najplodnije zemljište kod nas. Tamne je boje i bogato je humusom. Na njoj uspevaju brojne kultivisane biljke. Najviše je ima u Vojvodini, Stigu i jednom delu Mačve.

Smonica je puna humusom i zagasito je crne boje. Ona je jedno od naših najplodnijih zemljišta. Često je duboka oko 150 m, a ponegde čak i do 250 m. Na njoj uspevaju industrijske biljke i to najviše suncokret i šećerna repa. Ima je u Šumadiji, Mačvi i u dolinama Timoka i Južne i Zapadne Morave.

Gajnjača je zbijeno, glinovito, ali plodno zemljište. Ako je u njemu veća koncentracija humusa, ima mrku boju, a ako je u njemu veća koncentracija gvožđa, onda ima crvenkastu ili rumenkastu boju. To je zemljište hrastovih šuma (kitnjaka, sladuna i cera). Pogodna je za ratarstvo, voćarstvo i vinogradarstvo. Najviše je ima na jugu Panonskog basena, u Šumadiji, Podrinju, Zapadnom i Velikom Pomoravlju i na Kosovu.

Crvenica je nastala od nerastvorljivog dela krečnjaka i njena osnovna podloga su krečnjaci i dolomiti. Naleze se uglavnom na dnu vrtača, uvala i kraških polja. Nalazi se u Istočnoj Srbiji, Starovlaško-raškoj visiji i Metohijskoj kotlini.

Rankeri i rendzina su zemljišta brdsko-planinskih predela. Rankeri se uglavnom koriste za pašnjake i livade, ali na njima dobro uspeva i krompir, ječam i raž. Rendzina formirana na lesu je pogodna za vinogradarstvo i voćarstvo.

Močvarno zemljište nalazimo tamo gde je prekomerno vlažno. Melioracijom se može kultivisati i onda je pogodno za gajenje kukuruza, šećerne repe i povrća. Nalazi se duž tokova Dunava, Save, Morave i u nekim kraškim poljima.

Slano zemljište nastaje u predelima gde su podzemne vode blizu površine, pa u toplom i sušnom periodu, kada voda ispari, na površini ostaje so koja daje zemljištu beličastu boju.

Ovo zemljište je neplodno, čak je i trava oskudna.

Aluvijalna zemljišta nastaju taloženjem rečnih nanosa i formiraju se duž tokova velikih ravničarskih reka. Sastoje se od finog mulja, ali su plodna jer ih periodične poplave obogaćuju organskim materijama i prirodno ih đubre. Pogodno je za gajenje povrća, kukuruza, krmnog bilja i dr.

tipovi zemljišta

Mere za povećanje plodnosti zemljišta

To su mere koje se preduzimaju da bi se omogućilo što bolje iskorišćavanje zemljišta i poboljšala produktivnost u poljoprivredi.

Neke od tih mera su:

  • blagovremena i pravilna obrada zemljišta
  • uvođenje pravilnog sistema đubrenja sa primenom organskih i mineralnih đubriva
  • navodnjavanje i odvodnjavanje
  • borba protiv erozije
  • borba protiv jakog zbijanja zemljišta prilikom obrade, đubrenja, nege i prevoza koji su posledica nepravilne primene teških mašina.

Obrada zemljišta

Obrada zemljišta mora biti prilagođena određenim tipovima zemljišta. 

Kod glinenih zemljišta treba:

  • Odabrati pravi momenat za obradu, kada zemljište nije ni jako suvo ni jako vlažno,
  • Dobre rezultate daje plitko letnje oranje, a zatim duboko jesenje oranje,
  • Svake 4. godine izvršiti podrivanje zemljišta,
  • Pripremu zemljišta za setvu u jesen obaviti tanjiračama ili rotofrezama, a za setvu u proleće setvospremačima i
  • Ozime useve sejati što ranije dok se zemlja skroz ne ovlaži.

Kod ilovača (praškastih i peskovitih zemljišta): 

  • Može se raditi redukovana obrada u određenoj meri,
  • Ne može se na njima raditi direktna setva,
  • Dobro reaguju na duboku obradu i na podrivanje svake 4. godine i
  • Predsetvenu pripremu raditi tanjiračama kako se ne bi previše usitnilo zemljište i da ne bi došlo do stvaranja pokorice.

Tip zemljišta je važna informacija za poljoprivredne proizvođače, pa treba da urade analizu parcele. Kontrola plodnosti je obavezna po Zakonu o poljoprivrednim zemljištima na svakih pet godina.

„AGRO CESLA” Vam nudi pomoć, savete i konsultacije u vezi sa svim pitanjima vezanim za Vaše zemljište, kao i efikasnu podršku za njegovu obradu. Pozovite nas.

Share on facebook
Facebook
Share on twitter
Twitter
Share on linkedin
LinkedIn