Svi smo svedoci menjanja klimatskih uslova poslednjih godina. Čini se da se proleće nekako izgubilo kao godišnje doba i da nam posle hladnih, sivih i tmurnih zimskih dana, naglo zasija jarko, vrelo, letnje sunce. U aprilu se dešavaju najveći temperaturni šokovi i borbe hladnog i toplog vremena. Neretko se u jednom aprilskom danu promene sva četiri godišnja doba. Kao što budemo zbunjeni mi, pa ne znamo da li da obučemo kaput ili majicu kratkih rukava, tako su zbunjene i biljke.
Zbog svega toga, poljoprivrednici i baštovani moraju da reaguju brzo i sve prolećne radove da obave u vremenskim uslovima koji to dozvoljavaju. Iskustva nam govore da je uvek bolja rana sadnja, setva i orezivanje u odnosu na kasne. Kada govorimo o pitanju: Šta se seje i sadi u aprilu?, pre svega Vam predlažemo da pratite metereološke prognoze i počnete sa radovima što je pre moguće. Sezonski zadaci se u osnovi ne menjaju, ali se ne mogu ni precizno isplanirati. Radovi u bašti i na njivi koji su obavljeni na vreme najbolja su garancija bogate letnje i jesenje žetve.
Najhitniji prolećni zadaci
Početkom marta najhitniji zadatak je sadnja voćaka, ukrasnog drveća i grmlja, vinove loze i grmlja ruža, ali ne zaboravite ni da ih temeljito zalivate, jer bez kontinuiranog i obilnog snabdevanja vodom, sadnice neće puštati koren.
Sada je vreme za proređivanje krošnje, kada se gusto stojeće, presecajuće, rivalske i divlje grane moraju iseći sa stabljika. Orezivanje je jedini način da svo voće dobije dovoljno sunca i stvori ukusne plodove i dobar prinos.
Nezaobilazan martovski posao je oprskivanje svih listopadnih biljka u bašti, pa čak i svih drvenih predmeta (ograda, kapija, stubova i slično). U poljoprivrednim apotekama se mogu kupiti proizvodi koji su potpuno ekološki neškodljivi za ljude, životinje i biljke, ali sprečavaju sve gljivične bolesti kod biljaka.
Nakon potrebne obrade zemljišta u rano proleće, mogućeg obogaćivanja svežim kompostom i setve prvih biljaka plana setve, sledeći zadatak je da površina između useva ostane bez korova. Posle oranja se zemljište više puta obrađuje radi sitnjenja i ravnanja površine. Na taj način se dodatno sabija i isušuje. Ako ne bude dovoljno padavina, nicanje je loše. U slučaju da se oranje obavi pri optimalnoj vlažnosti zemljišta, što je jako retko, može se dobiti dobar kvalitet obrade. Ali čak i u tom slučaju će doći do brzog isušivanja obrađenog sloja, uprkos tome što na njegovoj površini postoji sloj rastresitog zemljišta. Golo zemljište se lako može erodirati, pre se osuši, a korov se prvo pokrije, pa je efikasnije koristiti neku vrstu malča. Na primer, slama, mrtvi (ali zdravi) biljni delovi. Takođe, u nekim usevima moramo obratiti pažnju na navodnjavanje, naravno samo ako kiša ne pada i zemljište se isušuje. To uključuje korensko povrće, rotkvicu, luk, sadnice paradajza, drvenaste stabljike posađene u proleće i zimzelene biljke.
Povrće koje se seje i sadi u aprilu
Povrće koje se u aprilu sadi na otvorenim prostorima, u bašti ili na polju, je mnogobrojno. Možemo reći da je ovaj prolećni mesec najvažniji za gajenje povrća.
Setva i sadnja prvog poljskog povrća (mart)
U drugoj polovini marta treba posejati seme povrća (zeleni grašak, šargarepa, peršun, paštrnak) koje podnosi privremeno hlađenje, a takođe treba posaditi lukovice crnog i belog luka.
Setva i sadnja povrća u prvoj polovini aprila
U prvoj polovini aprila možete započeti sadnju tvrdo ukorenjenih, očvrslih sadnica povrća koje nije osetljivo na mraz (zelena salata, kelj, brokoli, crveni kupus).
U aprilu sejemo bundeve (krastavac, tikvice, zvezdana bundeva, šparoge), kao i spanać, pasulj, jesenji glavasti kupus, repu, krompir, i šargarepu, letnju rotkvicu, u opuštenom zemljištu bez korova. Na primer, krastavci rastu bolje nakon malo kvasnog zalivanja. Salatu možemo da sejemo kontinuirano, tako da bismo uvek imali svež rod.
Setva i sadnja povrća u drugoj polovini aprila
Povrće koje se sadi između 15. i 25. aprila je: letnje rotkve, tikvice, bundeve, dinje, lubenice, spanać, kukuruz za kuvanje, sorte kupusa za poluranu proizvodnju, paradajz i paprika.
Povrće koje se sadi između 20. i 30. aprila je: cvekla, krastavac, bundeva, tikva, lubenica, dinja, pasulj, kukuruz za kuvanje.
Paradajz se sadi u drugoj polovini meseca aprila. Podzemna stabljika sadnice takođe razvija korenje, pa treba voditi računa da je zasadite duboko. Obezbedite kočeve ili sisteme potpore za kasniji rast, posebno za sorte koje rastu u visinu.
Krajem aprila može se saditi kasna keleraba i kupus, krastavac i lubenica.
U zatvorenom prostoru može se nastaviti briga o kasnijim sadnicama (paprika, celer). Njihovu zemlju treba održavati vlažnom, navikavati ih na spoljne uslove: izlagati ih otvorenom tokom lepog vremena tokom dana, kako bi im se obezbedilo puno svetlosti, i uneti ih ponovo noću.
Važno je napomenuti da nakon pojave kotiledona sadnicama treba do 10°C manja temperatura nego za samo klijanje.
Radovi u voćnjaku i vinogradu u aprilu
Ovo je najbolje vreme da voćnjak i vinograd pospete azotnim đubrivom.
U aprilu se vezuje vinova loza i orezuju maline i kupine.
Ratarski radovi u aprilu
U aprilu se seju soja, lucerka, crvena detelina, suncokret, šećerna repa i kukuruz. Rokovi setve se razlikuju u nizijskim i brdsko-planinskim uslovima i zavise od temperature setvenog sloja zemljišta.
Kukuruz se seje kada se temperatura zemljišta ustali na 10-12°C, što je obično krajem prve dekade aprila. Iako je soja otpornija od kukuruza i može podneti kratkotrajne mrazeve, za optimalan prinos se preporučuje ista temperatura setvenog sloja zemlje (10-12°C).
Pre same setve potrebno je dobro pripremiti zemljište, nađubriti i kasnije upotrebiti odgovarajuće herbicide.
„AGRO CESLA” Vam nudi pomoć u vezi sa svim pitanjima vezanim za aprilske poljoprivredne radove, kao i efikasnu podršku uz savete i konsultacije. Kontaktirajte nas.
