Karakteristike šargarepe
Šargarepa je dvogodišnja povrtarska biljka, čiji je koren vretenast, obično narandžaste boje i veoma bogat vitaminima i mineralima. Narandžasta boja je posledica prisustva beta-karotena što ovaj koren čini značajnim izvorom vitamina A. Koristi se u ishrani i to: u svežem stanju, kuvana, konzervirana i kao začin (seckana i sušena). Zbog njene atraktivne boje i izuzetnih hranljivih kvaliteta, njena upotreba je veoma zastupljena u svim kuhinjama sveta.
Seme
Seme šargarepe je veoma malo. U jednom gramu semena može biti i do 800 semenki ove povrtarske biljke. Upravo zbog toga, šargarepa se seje na veoma malu dubinu, od 1 do 1,5 cm. S obzirom da je nezgodno uzimati seme jedno po jedno, setva se obavlja provlačenjem brazdi, a zatim ispuštanjem semena prstohvatom ili uz pomoć lista papira presavijenog na pola. Očigledno, na ovaj način će seme pasti veoma blizu jedno drugom, kada vidite male biljke, moraćete da ih proredite, kako biste dobili pravu udaljenost između dve šargarepe. Jedan od trikova za olakšavanje setve je mešanje peska sa semenom, jer na taj način seme pada manje gusto i proređivanje će biti manje. Na velikim parcelama šargarepa se seje sejalicama za sitna semena uz utrošak od 0,8 do 1 kg/ha. Razmak zavisi od sorte, snabdevenosti vlagom i hranljivim sastojcima u zemljištu i od vrste poljoprivrednih mašina koje se upotrebljavaju pri njihovom uzgoju.
Rokovi setve
Šargarepa dobro podnosi hladnoću i ima dva roka setve,pa se zbraja i među prolećne i među jesenje povrtarske kulture. Prolećna setva je tokom ranog proleća (oko 2 nedelje pre poslednjeg mraza), a jesenja oko 10-12 nedelja pre prvog očekivanog mraza.
Šema setve
Postoji više različitih šema setve šargarepe. Najčešće se pravi razmak između redova oko 25-30 cm, a rastojanje između biljaka 6-8 cm. Seme duž reda najbolje je postaviti gušće, zatim prorediti.
Vreme klijanja
Posebna karakteristika semena šargarepe je da može proći i do mesec dana pre pojave klica. Vreme klijanja varira u proseku između dve i četiri nedelje, čak i ako su temperature i vlažnost povoljni. Takođe se mora paziti da parcelu ne napadne previše samoniklog bilja dok šargarepa klija, jer bi one mogle blokirati svetlost malih šargarepa koje se razvijaju.
Proređivanje
Rastojanje biljaka šargarepe od 3 do 5 cm može se obezbediti samo setvom specijalnim sejalicama za sitna semena. Proređivanje je obavezna mera nege, a treba početi kad se formira 4-6 pravih listova i kada je zemljište dovoljno vlažno. Ukoliko je potrebno drugo proređivanje, ono se vrši kada šargarepa dostigne debljinu od 1 do 1.5 cm. Prilikom proređivanja treba biti oprezan jer se mlado korenje koje ostaje u zemlji, lako može oštetiti čupanjem susedne biljke.
Priprema zemljišta za setvu
Šargarepa je povrće koje je veoma zahtevno u pogledu zemljišta: pošto biljka mora da proizvede veliki koren, zbijena ili kamenita zemljišta će joj to onemogućiti. Šargarepa u ovom slučaju ostaje sitna i često poprima uvrnute oblike zbog kojih je veoma neprijatna za upotrebu u kuhinji. Tamo gde je zemlja prirodno rastresita, uglavnom peskovita, šargarepa će biti dobra.
Setva šargarepe počinje sa omekšavanjem zemlje. Omekšavanje zemljišta se lako rešava oranjem (preporučljivo je jesenje duboko oranje do 30 cm). Nije moguće sejati seme ili saditi rasad u kvrgavu, tvrdu zemlju. Tada biljka ne može da upije potrebnu vlagu, jer to sprečava vazduh da prodre između praznina i dospe do pupoljaka. Neće biti useva na grbavom, neobrađenom zemljištu.
Najbolje uslove za razvoj zdravog i lepog korena šargarepe, pruža zemljište umerene kiselosti (od 5,8 do 6,5 pH).
Zahtevi za vlagom
Mladim biljkama šargarepe je za pravilan razvoj potrebna prilična količina vlage, ali je ne treba preterano zalivati jer od suviše vlage koren može popucati. Preterano kišni dani mogu biti veliko prokletstvo za ovo korenasto povrće, jer su velike šanse da pukne u zemlji zbog prevelike količine vode koja dolazi suviše naglo. Takođe, šargarepa koja raste u preterano vlažnoj zemlji imaće nepoželjno dlakavo korenje. Osim po setvi, navodnjavanje se vrši u toku vegetacije 2-3 puta i to orošavanjem ili zalivanjem u količini 25-30 l/m². Nakon klijanja i razvijanja korena, šargarepa se lepo razvija čak i u sušnijim uslovima.
Temepreturni zahtevi
Šargarepa najbrže klija na temperaturi zemljišta iznad 5ºC. Temperature koje podstiču i ubrzavaju klijanje su između 15-18ºC. Toplije temperature su prihvatljive tek u rastu biljke.
Zahtevi za đubrenjem i prihranjivanjem
Pre jesenjeg oranja treba rasturiti NPK hraniva (500 kg/ha 10:30:20, ili 800 kg/ha 8:16:24) u zavisnosti od tipa i plodnosti zemljišta. U proleće treba rasturiti oko 200 kg/ha KAN-a i pristupiti predsetvenoj pripremi setvospremačima.
Za šargarepu je najbolje koristiti namensko đubrivo sa malo azota, ali sa visokim udelom kalijuma i fosfata. Zemljišta bogata azotom će proizvesti dlakavu šargarepu i podsticati rast lišća, a ne korena.
Prihrana zavisi od plodnosti zemljišta, predkulture i osnovnog đubrenja. Ako je potrebna, vrši se sa 200-300 kg/ha KAN-a, ili 150 kg/ha UREA-e.
Mi Vam nudimo stručne savete vezane za pripremu semena i zemljišta za uzgoj šargarepe, te nam je zadovoljstvo da Vam pružimo podršku u poboljšanju Vaše proizvodnje i postizanju što boljeg prinosa. Budite slobodni i kontaktirajte nas!
