Da bi biljke koje gajimo bile savršeno zdrave, potrebno je obezbediti im optimalne uslove za rast. Na primer, neophodno je obratiti pažnju na zemljište, izabrati pravi sistem za navodnjavanje i pružiti odgovarajuću zaštitu kulturama koje uzgajamo. Ukoliko ne uspemo da obezbedimo optimalne uslove, biljke će imati problema u razvoju. Najčešći problem sa kojim se mogu suočiti i vaše biljne vrste jesu gljivična oboljenja. Ova oboljenja, kao i oštećenja od štetočina mogu veoma loše uticati na razvoj prinosa. Zbog toga, potrebno je na vreme primeniti zaštitna sredstva i sprečiti propadanje useva. Ipak, pre nego što krenete u potragu za idealni sredstvom, treba razumeti i uzrok koji je doveo do simptoma sa kojima se borite. Ovo su najpoznatija gljivična oboljenja useva koja mogu ugroziti i vaše biljke.
Pepelnica
Kada se spomenu gljivična oboljenja useva, verovatno svi prvo pomisle na pepelnicu. Jedna od najpoznatijih gljivičnih bolesti, prepoznaje se po belim brašnastim prevlakama. Ove prevlake najčešće ćete ugledati na vrhovima grančica, cvetovima i mladim plodovima.
Usled kišnog vremena i povišene temperature, može doći do pojave pepelnice. Sa druge strane, ukoliko gajite biljke na vetrovitom mestu sa dobrim prozračivanjem, rizik od pojave ovog oboljenja je znatno niži.
Pepelnice se mogu javiti na mnogim biljnim vrstama. Vrste poput jabuke, jagode, lubenice, tikvce, krastavca, deteline, graška i ruže samo su neke od njih. Sadnja otpornih sorti je jedan od najefikasnijih načina da se rešte pepelnice. Preparat od rastavića, soda bikarbona i uklanjanje zaraženih delova su takođe dobri načini i mere zaštite.
Siva trulež
Poznato i kao Botritis, siva trulež je gljivično oboljenje koje je prvi put otkriveno u Londonu polovinom 19. veka.
Siva trulež može se pojaviti na skoro svim delovima biljke. Na cvetu, javlja se u obliku sive maske, a na laticama u obliku pegica. Na lišću, takođe se javlja u obliku pegice, ali boja je crveno-smeđa ili plavkasta. Može se videti i na peteljkama ili stabljici.
Jesen je najpogodniji period za pojavu ovog oboljenja, kako mu najviše odgovara hladno i vlažno vreme. Ukoliko primetite ovo oboljenje u vašem vinogradu, na primer, preduzmite agrotehničke mere na vreme.
Ubrzo, smanjićete intenzitet napada bolesti. Počnite sa zelenom rezidbom i uklonite lisnu masu petnaestak dana pred berbu. Ukoliko imate i grožđanog moljca, potrudite se da ga suzbijete jer i on može oštetiti plod.
Plamenjača
Plamenjača je naziv za grupu oboljenja koja se javljaju svake godine. Opasne, plamenjače mogu uništiti useve povrća u potpunosti. Zbog toga, neophodno je reagovati čim se primete prvi simptomi.
Ti simptomi su najčešće pege na listovima. Iako se prvo javljaju na listovima, pege će se često proširiti i na stabljike, plodove i krtole. Prvo vodenaste i tamne, a kasnije braon, ovakve pege su siguran znak da je plamenača vaš neprijatelj.
Povišena vlaga i umerena temperatura dovode do plamenjače i to najčeščće na krompiru ili paradajzu. Ipak, ova bolest može napasti i vinovu lozu, krastavac i dinju. Da biste je sprečili, sadite vrste na terenima sa dobrom ventilacijom, sadite otporne sorte i koristite preparate od koprive ili mleka.
Šupljikavost lišća
Gljivice mogu izazvati i oboljenje koje zovemo šupljikavost lišća. Ovo oboljenje karakteristično je za voćne vrste. Posebno često se pojavljuje na višnji i šljivi, iako se može pronaći i na trešnji, kajsiji i breskvi.
Braon pegice se prvo formiraju na listovima. Ovo je prvi simptom ovog gljivičnog oboljenja. U drugoj fazi, pegice ispadaju i listovi ostaju puni rupica. Kako se intenzitet padavine povećava, tako se i ovaj problem širi.
Krastavost jabuke
Venturia inaequalis je gljivica koja izaziva bolest pozantu kao krastavost jabuke. Simptomi ovog oboljenja pojavljuju se na krošnji – i to na svim delovima. Maslinasto-bran pege na listu i drški se prve pojavljuju.
Usled ove bolesti, može se očekivati smanjeno formiranje pupoljaka, opadanje još zelenih plodova i defolijacija. Zbog svega ovoga, tržišna vrednost ploda je umanjena i sposobnost čuvanja u skladištima je ugrožena.
Štetočine
Pored gljivica, čest problem pri uzgoju biljnih vrsta mogu biti i razne štetočine. One koje se javljaju redovno predstavljaju najveću pretnju u baštama. Lisne vaši su štetočine koje naseljavaju mlade delove biljke, one koji su sočni i mekani. Napadaju tokom proleća i to rade tako što bodu i sišu sokove.
Mineri lista su mali insekti koji iscrpljuju biljke i smanjuju površinu lista. Njihove larve prave hodnike u tkivu lista i tu se ishranjuju. Nažalost, minera lista se nije lako rešiti i za njihovo uklanjanje potrebno je kombinovati više metoda.
Buvači su sitni crni ili braon insekti. Nekada njihova boja može biti i kombinacija crne i žute. Ovi insekti napadaju kupusnjače i uglavnom su odrasle jedinke te koje čine štetu. Da ih suzbijete, možete koristiti navodnjavanje, kao i preparati od ljute paprike, belog luka i duvana.
Bilo da imate manju baštu za svoje potrebe ili veliku parcelu na kojoj uzgajate ozbiljne količine voća, povrća i ostalih biljnih vrsta, gljivična oboljenja useva, kao i štetočine, mogu vam napraviti problem.. Ove opake bolesti mogu znatno oštetiti blod i sniziti tržišnu vrednost biljnih vrsta koje gajite.
